Boris Strugacki – Fašizam – to je baš prosto

Boris Strugacki – Fašizam – to je baš prosto. Epidemiološki podsetnik

Kuga je u našem domu. Ne umemo da je lečimo. Šta više, vrlo često ne umemo ni da postavimo pravilnu dijagnozu. I taj, koji se već zarazio, često ne primećuje da je i on bolestan i zaražen.

Njemu se čini da on zna sve o fašizmu. Svi već znaju, fašizam – to su crni esesovski mundiri, oštra reč, ruke podignute u znaku rimskog pozdrava, svastika, crno-crvena obeležja, marširajuće kolone, ljudi-kosturi iza bodljikave žice, debeo dim iz dimnjaka krematorijuma, umobolni firer sa šiškama , zadrigli Gering, Himler svetlucajućih cvikera, i još pola tuceta manje ili više autentičnih likova iz „Sedmanaest trenutaka proleća“, iz „Podviga obaveštajca“, iz „Pada Berlina“…

O, mi predobro znamo šta je to fašizam – nemački fašizam, pa to je hitlerizam. U glavu nam ni ne ulazi da postoji i drugačiji fašizam, isto tako prljav, isto tako strašan, ali naš, domaći.

U spomen na braću Strugacki

Ako čovek u ime ideala mora da čini podlosti; onda je vrednost takvog ideala – govno.
Braća Strugacki

Pre oko mesec dana, mediji (strani) su preneli da je preminuo Boris Strugacki u 79. godini u Moskvi. Niko koliko znam od domaćih medija nije preneo tu informaciju. Eventualno možda neki domaći forum ljubitelja SF-a.

U Gardijanu je izašao tekst o njegovoj smrti, ali moralo je neizbežno da se politizuje, i da se spomene Putin. Šteta što nisu više čitali knjige braće Strugacki, shvatili bi da su njihova dela uperena protiv svakog totalitarizma.

Neka ovaj mali tekst bude omaž u njihovu čast.

Braća Strugacki, ili Boris i Arkadij Strugacki, su rođeni 1933. (Boris) i 1921. (Arkadij) godine. Deo su svih antologija ruske proze u dvadesetom veku. Njihova dela mahom naučna fantastika. Ali čini se da su jedino tako mogli pisati u SSSR-u neometano. Dela sa početka karijere odišu verom u komunizam, ali kako vreme prolazi, ta vera se pretvara u kritiku vešto maskiranu u naučnu fantastiku.

Arkadij se od početka bavio pisanjem. Boris je prvo završio astronomiju, i jedno vreme su astronomija  računari bili njegov životni poziv. Ali negde 1966. godine menja to za pisanje dela zajedno sa Arkadijem.

Arkadij i Boris Strugacki

Roman „Teško je biti Bog“, predstavlja izuzetan primer totalitarizma i vladavine diktatora. Izmešten je na neko drugo mesto u univerzumu, gde tamošnja civilizacija proživljava svoje mračno doba srednjeg veka, može. Pošto je Zemlja napredna (i pod komunizmom) šalje misije širom univerzuma radi praćenja napretka ostalih civilizacija. Anton (ili Don Rumata za civilizaciju na drugoj planeti) je posmatrač, prati njihov razvoj i zabranjeno mu je uključivanje. Anton postavlja univerzalno pitanje, ako vidite zlo fašizma da li treba ćutati i praviti se nem, ili se uključiti u borbu?

Kritika totalitarizma se nalazi u romanu „Naseljeno ostrvo“, gde je drugi mladi čovek, Maksim Kremer, istraživač nepoznatih planeta. Slučajno, on dospeva na nepoznatu planetu Sarkaš, gde pokušava da uspostavi kontakt sa ljudima. Ubrzo saznaje da se planeta nalazi u stanju represije. Vlast manipuliše ljudima preko medijskog zatupljivanja u većini slučajeva, za one koji ne podležu njemu, tu je represija policije. Mada ovo delo prosto ukazuje da je na njih uticao Jevgenij Zamjatin i njegovo delo „Mi“ (Inače osim njih, Zamjatin je uticao i na Oldosa Hakslija da napiše „Vrli novi svet“).

„Još milijardu godina do kraja sveta“ je za mene još uvek najbolji psihotriler (ili kako već da ga nazovem, ali sa SF elementima. Jedan fizičar dolazi do otkrića vrednog Nobelove nagrade, ali počinju da mu se dešavaju bizarni događaji koji nisu plod slučajnosti. Osim njega slično se dešava i dvojici njegovih kolega. Jedan od njih otkriva da postoji neka nepoznata sila koja je uticala na razvoj oblasti od matematike do lingvistike. Neka nepoznata sila ih tera da prekinu sa tim istraživanjem, ili će snositi posledice. I većina radnje i njihovih razgovora se dešava na jednom mestu.

Mogao bih ovako da prekosutra. Ali evo ukratko i ovo, na srpsko-hrvatski je prevedeno petnaestak naslova. Inače bizarno, ali istinito. Naslovi poput „Puž golać na urvini“ u izadnju biblioteke „Kentaur“ je nepotpuno. I što je još jače dosta dela prevedeno tih godina sa ruskog na srpsko-hrvatski zapravo nije prevedeno do kraja, ko zna zašto. Najbolja kolekcija dela braće Strugacki je kod nas prevedena i izadata u izdanju „Dečijih novina“ iz Gornjeg Milanovca. Tu je šest knjiga, a izbor je napravljen po uzoru na američko izdanje dela braće Strugacki.

Svoju svetsku slavu oni dobijaju posle filma „Stalker“ Andreja Tarkovskog, koji je osnovnu ideju za film našao u njihovom delu „Piknik kraj puta“ (inače postoji i novi prevod kod nas u izdanju izdavačke kuće „Naš dom“ pa pravac na sajam u Domu Sindikata za desetak dana). Ne znam da li ste znali, ali je Tarkovski imao nezgodu, pa je traka sa delom filma otišla u nepovrat. Međutim, tu Tarkovski iznalazi rešenje i uspeva da iskamči pare da se „Stalker“ snimi kao film iz dva dela.

Scena iz filma „Stalker“

Nije samo Tarkovski, kad smo već kod umetničkog filma, recimo Konstantin Lopušanski je snimio dva filma po motivima iz dela Strugackih: „Pisma mrtvog čoveka“ (koscenarista je bio Boris) i „Ružni labudovi“. Po motivima dela „Milijardu godina do kraja sveta“ Aleksandar Sokurov je snimio „Dani pomračenja“ (težak film za gledanje, osim ako ste baš njegov fan).

Inače od romana „Teško je biti Bog“, snimljen je film 1989. godine, gde jednu od glavnih uloga igra Verner Hercog, ali tokom snimanja došlo je do neslaganja između producenata i pisaca, pa su oni povukli svoje ime sa špice. Zadnjih godina su ponovo počeli da ekranizuju u Rusiji njihova dela, ali to više liči na smeće iz Holivuda nego na dobar film.  Mada neka od dela i nisu tako kvalitetna, iz tog razloga i stoji preporuka za čitanje ovo što su izdale „Dečije novine“: Buba u mravinjaku, Nastanjeno ostrvo, Milijardu godina do kraja sveta, Teško je biti Bog, Ružni labudovi, Puž Golać na urvini, Talasi smiruju vetar (komplet od šest knjiga).

Arkadij je preminuo 1991. godine, Boris je pisao svih ovih godina.