Nakon nekog dužeg vremena, evo da se malo javim. I eto malo kontemplacije o cenzuri i spaljivanju knjiga. Još negde kao klinac bio sam naložen i pisao sam pesmice, jedna je izašla čak u nekoj zbirci sa nekog konkursa, a jedna u nekom dečijem časopisu. Negde u tom časopisu je po izboru Mome Kapora bio izbor kao 100 knjiga koje su uticale na njega (ne gotivim Momu čisto da se zna). I među njima knjiga Reja Bredberija „Farenhajt 451“.
Negde godinu – dve dana kasnije naletim u biblioteci na tu knjigu, i odmah je pročitam. Nešto pre toga sam čitao i Orvela, pa mi tematika cenzure u društvu nije bila strana. Orvel me je duboko bacio u razmišljanja a i dan danas, ali Bredberi me je udario u žicu. Ko nije čitao roman, neka to obavezno učini. Radnja se dešava u društvu u kome su knjige zabranjene, postoji posebna brigada koja iste spaljuje. Naziv Farenhajt 451 potiče od temperature na kojoj papir gori (Amerikanci više vole sve u Farenhajtima nego leba da jedu i u Celzijusima mere, ili pak Kelvinima :D). I kao što se obično dešava, pojedinac slučajno ne spali primerak, pročita ga i navuče se…
Prilično slična radnja je kod Oldosa Hakslija u romanu „Vrli novi svet“. Gde jedan od glavnih likova, koji nije nastao na standardan način kao i drugi u laboratoriji, je jedini nešto čitao, svi ga smatraju divljakom, a onda se ispostavi da čovek koji vodi sistem ima hrpu knjiga kod sebe u sefu :))
Zapravo to me je nateralo da se setim i razmislim koji su nagoni nekoga da spali knjigu ili knjige? Kad neko pomisli spaljivanje knjiga, odmah se svi sete mitske Aleksandrijske biblioteke. Ali ja se uvek prisetim jednog novijeg, relativno novijeg, onog u nacističkoj Nemačkoj. Postoji priča da su neki od pisaca tada gledali razularenu gomilu kako baca na lomaču sve što truje društvo (mislim da je npr Erih Kestner bio pisac koji je gledao kako masa frenetično spaljuje njegove knjige, inače kao klinac sam čitao Leteći razred (izdanje čuvene edicije Lastavica iz Sarajeva)). Zaista jedan od zločina koji je za osudu u svakom slučaju je i bombardovanje Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941. godine kada su knjige danima gorele, a mnogo toga je i uništeno zauvek (biće jedan post i o šestoaprilskim danima :)).
između 