Stari ribnjak.
Uskočila je žaba:
pljusak vode.
Pre nekoliko milijardi godina, čovek je krenuo na putovanje koje još uvek traje. Počelo je u Africi, i širilo se u svim pravcima, sa različitim intenzitetom i u različito vreme. Izlišno je ponavljati šta je cilj svakog puta. Svako se otisne na jedno da vidi nešto novo, presabere misli, doživi prosvetljenje. Kao što je npr. Pavle doživeo prosvetljenje na putu za Damask.
Hirošige: Putnici iznenađeni kišom
Ipak ovaj put nećemo o Pavlu i hrišćanstvu. Jedan drugi čovek se milenijum i po kasnije otisnuo na putovanje, najduže do tada. Krenuo je na sever da gradi svoj stil poezije. Pretabanao je za 156 dana puta preko 2000 kilometara. To mu je bilo treće putovanje, mislio je da se sa njega neće vratiti. Ali kao što kaže Jamamoto u Hagakureu (pogledaj i post o Hagakureu ovde):
Kada odlaziš iz kuće odlučan da je nikad ne vidiš, vratićeš se kući, kada imaš i najmanju pomisao da ćeš se vratiti kući, nikada se nećeš vratiti.
Vratio se sa putovanja, izgradio sopstveni stil u haiku poeziji i postao poznat, a iz tog putovanja je nastao putopis „Uska staza prema Dalekom severu“. Njegovo ime je Macuo Bašo.
između 