O neusnulim pohranjenim glavama – glava hidre (2)


U nastavku teksta od prošle nedelje vraćam se sličnoj tematici, skidanju glave svojima, i zakopavanju glava u zaborav. Možda bi neko u ovim tekstovima mogao da vidi tračke apologije za bilo koji tabor, ili defetističku, odvratnu varijantu, da je trebalo sarađivati sa Hitlerom, ali to ovde ne očekujte. Kao što rekoh, ideološki sam neobrazovan od malih nogu, nije bilo stradalnika ili slavljenika ideologija u porodičnom stablu.

Na početku kratak uvod, zadržaćemo se na gradu Užicu, a tačnije na par slika iz onoga što se zove Užička republika, i tu ću se opet poslužiti Ljubomirom Simovićem i njegovom izvanrednom knjigom – Užice sa vranama. Na svu sreću, novo izdanje knjige se od prošle zime pojavilo u knjižarama.

Pre nego se bacimo na 1941. godinu, vratiću se na snimke iz Titovog Užica iz 1980. godine i 1991. godine. Prvi snimak je, naravno, vezan za smrt najvećeg sina naroda i narodnosti, najtežu belu ljubičicu na svetu, austrougarskog kaplara, lažnog i pravog, J. B. Tita (zaokružiti šta ko voli).

Na snimku možemo videti ucveljene građane koji poručuju da sa puta neće skrenuti. Staricu koja mu se zahvaljuje na lepom i ugodnom životu, pesmi i igri, slobodi, blagostanju. I na kraju se prekrstila za pokoj duše. Reči deluju iskreno.

Samo 11 godina od suza Duleta Savića i miliona Jugoslovena je trebalo da prođe, da se od ljubavi, dođe do mržnje. Sledeći snimak je kukamakanje i folklor koji ćemo videti u godinama koje slede, u ovom slučaju spaljivanje Titove slike, uklanjanje spomenika sa trga i njegovom premeštanje na parking, gde mislim da i danas stoji u (ne-Titovom) Užicu. Što bi rekao jedan akter tokom obaranja: „Nek mu leti glava„.

***

A sada u godinu iz koje je izronila 1991. godina, 1941. godina. Partizani ulaze u Užice. Organizuju svoju upravu, izvršnu vlast, ali i neke potpuno nadrealne stvari. Počinje se sa praskom streljanja bez zakona prema kome se presuđuje, pale se arhive, faktički kreće proleterska revolucija, inspirisana Sovjetskim Savezom. Užice postaje mini utopija iskrivljenog čitanja iskrivljenih shvatanja iz Sovjetskog Saveza. Jedan od nadrealnijih primera koje Simović navodi, to je prevođenje i priprema za štampu, u sred rata i nestašice, ni manje, ni više, nego Istorije SKP(b) – Svesavezna komunistička partija (boljševika). Bitno je da sem puške svaki borac ima primerak i obrazuje se. A zna se da nema prakse bez teorije, i obratno. Sa druge strane, ne treba žmuriti na očiglednu netrpeljivost prema komunistima od strane Ljubomira Simovića.

No, na toj partizanskoj teritoriji u tom trenutku se nalazi čovek, u selu Mušvete (Čajetina), koji se krije od svojih nekadašnjih drugova. Njegovo ime je Živojin Pavlović – Žika Ždrebe. A njegov najveći greh je knjiga – Bilans sovjetskog termidora. Nakon dojave da se Živojin nalazi skriven u štali, kraj kuće u selu, organizovana je akcija hvatanja tog „zločinca“. Akciju sprovodi Slobodan Penezić Krcun. Njegovo hvatanje opisuje jedan od učesnika. Živojin Pavlović bi ostao prećutan da nije bilo Slobodana Gavrilovića koji je došao do primerka knjige, a i do Živojinovog dželata.

***

Objavljivanje knjige o staljinovim čistkama, sa sve, prilično tačnim spiskom, je prilično revolucionarna stvar za 1940. godinu. Nakon štampanja, knjiga je ekspresno zabranjena, i gotovo kompletan tiraž je zaplenjen. Bilo je to doba zbližavanja Kraljevine Jugoslavije i SSSR-a (mislim da je Kraljevina Jugoslavija poslednja uspostavila zvanične diplomatske odnose sa SSSR-om od svih država u Evropi).

Rukovodostvo KPJ je obezglavljeno u procesima, stradao je Milan Gorkić, čak je i Titova supruga, Elza Lucija Bauer, streljana pod optužbom da je nemački špijun. Neki su imali sreće da se izvuku iz SSSR-a, kao npr Ante Ciliga, koji je zbog svog italijanskog državljanstva pušten, nakon zatopljenja odnosa Musolini – Staljin, a kasnije je i objavio knjigu „U zemlji velike laži“ (koju spominje i Pavlović).

U knjizi Živojin Pavlović navodi i svoje pismo i razloge napuštanja KPJ. Spisak žrtava je stravičan. Dovoljno je bilo da neko odstupi od linije i da bude proglašen za „trockistu“, a time i njegova sudbina biva zapečaćena. Pre napuštanja partije, Žika Pavlović je vodio knjižaru u Parizu u kojoj su se okupljali komunisti.

***

A kad smo kod Pariza, knjiga i knjižara…

U to vreme mladi komunista, Ernesto Sabato, biva poslat na utvrđivanje marksističko-lenjinističke teorije, od koje je, kako se čini partijskim drugovima, počeo da odstupa. Trebalo je da provede dve godine u Moskvi, na školovanju i time zapečati ili svoje znanje, ili svoj život.

No pre puta u Moskvu, trebalo je prisustvuje Kongresu protiv fašizma u Brisela. Tu već duboko poljuljan i sumnjičav, posebno nakon razgovora sa cimerom gde otkriva svoje nedoumice i „jeretička“ razmišljanja, vadi se na bol u stomaku da bi ostao u sobi duže. Dva sata kasnije, već je spakovao kofer, i beži vozom za Pariz.

U Parizu preko prijatelja, bivšeg simpatizera Partije, dobija adresu nekog Argenticna trockiste, a ovaj ga povezuje, sa portirom u gimnaziji, bivšim komunistom gde nalazi smeštaj u bedi, tolikoj, da su za prekrivače koristili L’Humanite. Jednog dana, Sabato ulazi u knjižaru, a u njoj krade Borelovu matematičku analizu. Dalje, Sabato piše:

Po povratku u zemlju, duhovno rastrojen, zatvorio sam se u Fizičko-matematički institut, i za nekoliko godina završio svoj doktorat. Tako sam se skoro svakodnevno pripremao za odbranu od uvreda i poniženja zbog svoje „izdaje“ komunizma, dok je zapravo bilo sasvim suprotno. Veliki izdajnik bio je taj čudovišni čovek, bivši seminarista, koji je ubio sve one koji su u stvari izveli revoluciju sve dok u inostranstvu nije došao do samog Trockog, jednog od najbriljantnijih i najodvažnijih revolucionara prvog trenutka, koga su u Meksiku ubili staljinistički potezi.

Ernesto Sabato – Pre Kraja

***

Dok se u Užicu užurbano, prema rečima Ljubomira Simovića, sprema prevod najvažnije knjige za borce u prvim redovima, nakon izvršene akcije hapšenja, čitavo rukovodstvo je uveče razbuđeno u hotelu sa radosnim vestima o hapšenju tog, po njihovom mišljenju i shvatanju, ološa, Živojina Pavlovića.

Nesrećnog Pavlovića saslušavaju i batinaju skoro sva, po svedočenju njegovog dželata, važna imena: Đilas, Vladimir Dedijer, Krcun, Petar Stambolić, Ranković.

***

Čini mi se da je prvo čudo kako je KPJ uopšte uspela da izađe iz rata kao pobednik. Moguće samo da neko ko je fanatičan može da izdrži ceo taj pritisak, da ne poklekne, da ne posumnja. Partija je trošila neverovatno vreme na trvenja i gloženja da li su se negde pojavili „trockisti“.

U intervjuu Ivana Supeka objavljenom u Jutarnjem listu 2006. godine, a koji je nažalost danas nedostupan online, pa ga citiram iz glave. Na jednom od sastanaka dok se vodila neka od sličnih besmislenih diskusija, gde se ne vidi ono očigledno, da rat kuca na vrata, Supek govori: „Vratio sam se sa zapada, i na putu do ovamo pored mene su promicali vagoni puni naoružanja“.

Čitajući pisma, prepiske, tekstove, ne mogu da se otmem od zaključka koji je izneo Juri Sljozkin (Yuri Slezkine / Юрий Слёзкин) koji vidi sovjetsku ideologiju i upravu, nalik milenarističkom pokretu sa sve svojom eshatologijom. Nekad mi se čini da su najvatreniji komunisti rođeni u praskozorje komunizma, danas bi bili slavljeni i ikonopisani.

***

Pre nego što će napustiti Užice, drugovi ne zaboravljaju da talog treba ukloniti. U Krčagovu organizuju streljanje dvadesetak ideoloških protivnika i neprijatelja. Bez suda i zakona, metak u potiljak, postaće modus operandi onih koji donose novo svitanje, i početak nove istorije.

Živojin Pavlović će biti pokopan i telesno i intelektualno, biće svim silama potisnut iz istorijskog sećanja narednih 40 godina.

***

Ta trvenja na jugoslovenskoj levici pred rat i napad Nemačke na SSSR danas gotovo da ni nemaju nekog značaja, sem za istoričare, i dokone poput mene. Ja se trudim da iz svih ovih priča crpim neke od lekcija, svetonazora i razmišljanja koja me vode.

***

Zašto glava hidre?

U razgovoru sa Đilasom o Živojinu Pavloviću, Slobodan Gavrilović donosi ovu rečenicu Milovana Đilasa: „Sedam glava da je imao, nijednu ne bi sačuvao„.

Ortodoksija ne prašta heterodoksiju.

Nastaviće se…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s