Kratka crtica o bibliotekarima


Još negde davne 1999. godine sam postao član gradske biblioteke u malom gradu. Moje neprekidna ljubav prema knjigama od tada ne jenjava. Oduvek sam imao veliko poštovanje prema biblioteci, a ljude koje rade tamo sam doživljavao kao neke čuvare mudrosti, vodiče kroz lavirint. Nažalost godinu dana nije trebalo da se sudarim sa zidom realnosti da su često bibliotekari sve osim nekih kerbera znanja. Danas su često bibliotekari kerberi stolice, pogotovu ako u istu dođu sa titulom metaloglodača ili metalostrugara uz pomoć partijskih jarana.

Danas je počeo vašar pod nazivom „Šta bi bilo da nije bilo“, manifestacija gde su najveći prostor dobili treš, šund, kič. Muzika šiba sa svakog štanda trešastih i kičastih. No, ja bih da se vratim na temu o bibliotekarima. U ovoj crtici ću predstaviti tri totalno različita slučaja bibliotekara. Prvi je:

Mao Ce Tung

mao cedong

Tokom 1918. i 1919. godine radio je kao pomoćnik bibliotekara univerzitetske biblioteke u Pekingu. Da li je mlađani Mao tu pokupio mržnju prema čitaocima, dosadio mu posao, šta li već. Sigurno su neki od članova biblioteke završili po unutrašnjosti Kine tokom kulturne revolucije gde su imali nove zadatke čuvanja pernate živine, oranja i tome slično. Očigledan primer osobe koja je mrzela posao i ljude oko sebe.

 

Horhe Luis Borhes

„Ako raj postoji, onda je to sigurno biblioteka.“

Horhe Luis Borhes

Ne treba mnogo trošiti reči na ovog bibliotekara vavilonske biblioteke. Stvaraocu imaginarnih knjiga i svetova, ispričanih i neispričanih priča, čoveku koji je omeđio modernu književnost na pre i posle njega (nisam ja ovo rekao, već Kiš). Ipak kao da je ruka druga Maoa suviše dugačka, jedno vreme je i Borhes, iako nije živeo u Kini već u Argentini, proveo na poziciji neke vrste higijeničara za pernatu živinu po selima Argentine, čini mi se za vreme vladavine vojne hunte. Šta da se radi, život je takav, a ponosni Borhes je dao otkaz na tako „divno“ nameštenje.

 

Nikolaj Fjodorov

nikolaj fjodorov

Treći, najzanimljiviji tip iz istorije ruske filozofije, čovek koji je praotac ruskog kosmizma, veliki bibliotekar kome su divljenje iskazivali i Tolstoj i Dostojevski. Tolstoj je čak rekao: „Ponosan sam da živim u isto vreme kad i takav čovek.“

Za života nije objavljivao, sve što je ostalo iza njega skupili su njegovi učenici. Smatrao je da čovečanstvo ima pred sobom ostvarivanje najvećeg cilja: besmrtnost i vaskrsavanje umrlog. Zatim kolonizaciju drugih svetova (ono što će kasnije usvojiti i širiti Konstantin Ciolkovski). Izostavio sam ovde religijsku komponentu njegove filozofije usko povezanu sa pričom o besmrtnosti i vaskrsenju. Ovde možete pročitati odličan tekst o Nikolaju Fjodoroviču Fjodorovu. 

Njegov uticaj u ruskoj književnosti je najvidljiviji u delima Andreja Platonova (a o njemu i nekim drugim piscima neki drugi put).

Advertisements

2 thoughts on “Kratka crtica o bibliotekarima

    • Ali drug stari nije nikad radio kao bibliotekar, jedino ako ga mozda u Moskvi u NKVD-u nisu obucavali za to. Kazu da je posedovao i veliku kolekciju filmova. Covek siroke duse. 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s