O susretu na Putu

Kad zaršiš svoje delo (ma kako veliko)
Povuci se.

Ovi stihovi koji su uzeti iz knjige ,,Tao Te Ćing“, pripisuju se mudracu koga su zvali Lao Ce (老子).  Prema predanju, poslednji koji je video starog Lao Cea je načelnik pogranične karaule i od njega je na poklon dobio knjigu ,,O putu ka vrlini“ (Tao Te Ćing – 道德经). Od tog dana, više niko nije čuo za starog mudraca koji je nestao jašući na leđima bika prema zapadu.

Reč ,,Tao“ (道 – novija transkripcija Dao) u bukvalnom prevodu znači – put. Neću pisati o taoizmu, već o susretu dvojice velikih ljudi tog doba, koji se možda čak nikada nije ni dogodio. Lao Ce je dosta stariji od savremenika Kong Zi-a (孔夫子), koga poznajemo pod njegovim latiniziranim imenom Konfucije.

Dok je Lao Ce meditirao i razmišljao o Tao-u, Konfucije je još od mladih dana stavio sebe u službu poboljšanja društva i države. Bio je poznat kao veliki Učitelj. Jedno vreme je službovao kao ministar u jednoj od brojnih kineskih država tog doba koje su međusobno ratovale. Shvativši da se vladari malo zanimaju za njegove pouke, putovao je od mesta do mesta sa gomilom učenika.

Dok se Lao Ceovo učenje više pronalazi u umetnosti, Konfucijevo učenje predstavlja temelj moderne Kine.

Negde u svojoj tridesetoj godini života, kažu stare knjige, Konfucije je otišao da upozna velikog mudraca Lao Cea.  Ovaj je kažu bio zaprepašćen što Konfucije uopšte pokušava da popravi društvo. Na tom putu desio se sudar dva različita pogleda na svet. Konfucije je otišao zadivljen Lao Ceom i o tome je pričao svojim učenicima.

Naši vladari bi mnogo šta mogli da nauče od Konfucija, a za početak ovo:

“Kad u zemlji vlada red sramota je biti siromašan i običan čovek. Kad je u zemlji haos, sramota je biti bogat i visoki službenik.”

Razlika između učenja Konfucija i Lao Cea se najbolje vidi kroz kratku priču koja se pripisuje drugom velikom mudracu taoizma posle Lao Cea, Čuang Ceu.

Čovek koji je prezirao mašinu

Kad je Cekung, učenik Konfucijev stigao na jug, u državu Č’u, na svom putu za Čin, prošao je kroz Najin. Tu primeti jednog starca kako kopa jarak da bi spojio baštu sa izvorom. Nosio je krčagi i iz njega livao vodu u jarak, bio je to velik posao, a uspeh neznatan.

“Da imaš mašinu”, rekao je Cekung, “mogao bi za jedan dan da navodniš i sto puta veće zemljište. Posao koji ona zahteva je beznačajan u poređenju sa takvim radom. Da li bi voleo da je imaš?”

“Šta je to?” upita baštovan, gledajući ga.

“To je naprava načinjena od drveta, teška pozadi a laka napred. Ona zahvata vodu koja stalno teče i klobuča kao uzavrela čorba. Zove se đeram.”

Na to se baštovan zacrveni i reče smejući se: “Slušao sam od mog učitelja da su oni koji imaju spretne naprave lukavi u svojim poslovanjima, a oni koji su lukavi u svojim poslovanjima, imaju lukavstva u svom srcu, a oni koji imaju lukavstva u svom srcu, ne mogu biti čisti i nepokvareni, a oni koji nisu čisti i nepokvareni u svom srcu, nemirni su u duhu. Oni koji su nemirni u duhu, nisu podesno sredstvo za Tao. Ne da ja ne znam za te stvari, nego bi me bilo stid da ih upotrebljavam.”

Cekungu se smrači lice, oseti se ponižen, poražen i zbunjen. Pribrao se tek kada su prešli više od trideset lija.

“Ko je taj čovek?” upitaše ga učenici. “Zašto si se promenio u licu posle razgovora s njim, i zašto si ceo dan izgledao izgubljen?”

“Mislio sam”, odgovori Cekung, “da postoji samo jedan čovek (Konfucije) na svetu. Ali nisam znao da postoji i ovaj čovek. Slušao sam od Učitelja da je dokaz (vrednosti) jednog plana njegova praktičnost, a da je cilj napora uspeh, i da treba da postignemo najveće rezultate sa najmanjim naporom; ali to nije slučaj sa ovim čovekom. Našavši se u životu, on živi među ljudima, ne zna kuda da ode, beksrajno potpun u samome sebi. Uspeh, korisnost i znanje veština svakako bi učinili da čovek izgubi ljudsko srce. Ali taj čovek ne ide nikud protiv svoje volje i ne radi ništa suprotno svom srcu, gospodar samoga sebe, on je iznad pohvale i pokude sveta. On je savršen čovek.”

Mala muzička preporuka, album Dejvida Darlinga nastao pod uticajem Tao Te Ćinga, David Darling – The Tao of Cello.

Citati i priča preuzeti iz knjige “Lao Ce, Konfucije, Čuang Ce – Izabrani spisi”, izdanje Prosveta 1964. godine u izboru i prevodu Svetozara Brkića.

 Zahvaljujem se boljoj polovini na popravci teksta.