O šaranima [Ueda Akinari, Hirošige, Aleksandar Meščerjakov]


„Ne čudeći se čak ni tome, ja mrdnuh repom, pokretoh peraja, i počeh da se praćakam do mile volje. Pre svega, pustio sam da me nose talasi što ih podiže vetar koji se spušta s planine Nagare; igrao samse uz obale vodenih prostranstava Šige, kada, uplašen koracima prolaznika koji su kvasili donji deo svoje odeće, zaronih u duboke vode u kojima se ogleda slika brega Hire, ali teško mi je bilo da se u njima skrijem, nesvesno privučen vatrama ribara iz Katade. Mesec koji se pozno pojavljuje nad podvodnim grebenima, u noći crnoj kao smola, sa vrha brega Ogledalo, plavio je svojim jasnim sjajem svaku od osamdeset okuka i njihovih osamdeset zaliva. Čaroban prizor!“

„Bližeći se kraju, uzeo je nekoliko slika na kojima je predstavio šarane i, kad ih je razbacao po jezeru, naslikane ribe se odvojiše od hartije ili od svile, i zaplivaše kroz vodu.“

Ueda Akinari – „Šarani kao u snu“ (Priče kiše i meseca, Lom)

Šaran u potoku - Ande Hirošige

Šaran u potoku – Ande Hirošige

„Šaran je u Japanu imao status posebne ribe. Kada bi stanovnici srednjevekovne Kine, daleke od mora, govorili „riba“, uvek su imali u vidu upravo slatkovodnog šarana. Po svome ukusu, a što je najvažnije u vezi sa nacionalnim obredima i posebnom odnosu prema carevoj ličnosti, šaran je zauzimao izuzetan položaj….“

„Stvar je u tome što su ponašanje japanskog cara određivali brojni običaji i zabrane. Tako mu, pre svega, nije bilo dozvoljeno da vidi ubijanje živih bića. Kao što vidimo, šaran je bio izuzetak.“

„Japancima se reč „šaran“ dopadala i fonetski. Stvar je u tome što reč koi ne znači samo šaran, nego i „ljubav“. Veza „ljubavi“ i „šarana“ ima i legendarne osnove. Mitološko – letopisni zbornik „Nihon šoki“ saopštava kako je gospodar Keiko (71 – 130) odlučio da za ženu uzme devojku po imenu Otohime, te zato krene njenoj kući. „A Otohime se, začuvši gospodarev dolazak, sakri u bambusovom šipražju. Tada se gospodar, želeći da ona dođe, nastani u dvorcu Kukuri no Mija. Pustio je šarana da pliva u ribnjaku i ujutru i uveče ga je posmatrao i zabavljao se. I Otohime reši da pogleda na nestašnog šarana, prikrade se bliže i poče da gleda u ribnjak. Gospodar je istog časa zadrža i pozva k sebi“.

Ispada, zapravo, da se šaran u ovoj legendi pojavljuje kao nekakvo opčinjavajuće sredstvo.

Ma kako nam to čudno delovalo, šaran se na Dalekom istoku ne smatra isključivo pogodnim za jelo. On je oličenje čvrstine i hrabrosti. Zato su ga ljubitelji tetovaža veoma često prikazivali na svom telu (on je nešto poput orla u evropskoj tradiciji tetoviranja).“

Aleksandar Meščerjakov – Knjiga japanskih simbola (Izdavači Logos i Kokoro)

Hirošige

Hirošige

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s