Isprovocirani tišinom

Hteo sam ovo da napišem još pre sedam dana i da se ovde pošteno naspomenem majke svima u ovoj državi, ali malo me pustilo spominjanje familije, ali nije nešto drugo. Mnogo očiglednije.

Npr. Orvel u 1984 zamišlja televizor koji ne može da se isključi, prosto suluda situacija da nigde ne možete da pobegnete od toga. Za Orvela tog doba, buka stalno uključenog tv aparata je verovatno značila beskonačnu agoniju i ludilo. Čika Orvele, jebeš život bez buke.

Odem do lekara i našetam se za recept, u čekaonici studentske poliklinike stalno uključen televizor. Da li može bar kod doktora da prođe bez mentalnog trovanja? Odem kod drugog lekara, televizor isto uključen, uđem u prevoz, motor drnda, neki lik glasno priča sa sagovornikom, tj čuje se i sagovornik. Neke klinke puštaju neku treš muziku. U tom trenutku sam poželeo da ima nas 100 u tom prevozu, da svi slušamo neki jazz-funk-ritual Nick’s Bartsch Ronins-a i promovišemo koncert za ovu subotu. Ali jbg nema nas.

A onda izađe vest o devojci koja svaki dan stoji na kutiji i ćuti sa drugačijom ispisanom porukom. Zaboga ko je ona? Zašto mora da ćuti? Zašto jebeno ne progovori? Kao u Ingmarovoj „Personi“. Odgovori kučko dok ti nismo bacili vrelo ulje u lice. Ne smeš da ćutiš, pričaj i deri se. Jebo te, ovo je svet urlanja, a ne tišine. Kome je do tišine neka ne izlazi iz svoja četiri zida.

Svako svetlo je jedan stan
u stanu krevet, stol i stolice
plavo svetlo preko plavih lica
i plavi svet iz plave kutije

Ekv – Ljudi iz gradova

 

Za sve vas što vas iritira tišina, izbegavajte numeru ispod, nije zdrava za živce, i pogotovu što je John Cage u pitanju. 4’33“ kad vidite, bežite glavom bez obzira. Ovo je muzika za Goju ili Betovena.

Da li postoji mogućnost za bar malo manje buke? Da li smo zaista toliko navikli na nju da ne možemo da zaspimo u miru i tišini, da ne umemo da uživamo bar malo u miru? Da li je toliko neobično ako vam se ćuti??? Da li je najveća provokacija u našem društvu ako ćutite? Da li je to ono od Miloša Obrenovića, da ako Srbi ućute, onda malo popustiti? Ili je to neka psihologija na svetskom masovnom nivou, samo neka se priča, more informacija od kojih se ne možete izolovati osim ako ne stavite slušalice ili čepove u uši. U zadnje vreme je gotovo nemoguće čitati u prevozu, istina i ja sam otišao sa živcima. Izgleda da ću morati da se odreknem i prevoza i čitanja. Ako želite da provocirate, nemojte da psujete majku, samo uporno ćutite. A za malo buke u subotu uz stajaća mesta (genijalni izum organizatora jazz festivala!), pobrinuće se:

Odoh u tišinu uskoro.

Tišina planine