Garbarek


Ovaj post sam hteo i ranije da napišem. Ali eto, nekako se odužilo svako veče, te sad, te naredno. Pošto su se i ovi ispiti odužili, ova muzička pauza je predviđena za muzičku čitanku. Kontam da svako ko je malo dublje slušao djez zna za Jana Garbareka, norveškog saksofonistu, živu legendu i jednog od zaštitnih faca muzičke kuće ECM iz Minhena (neka požive još 100 leta!).

Iz nekog razloga, Jan Garbarek nije nastupao do sada ni na jednom džez festivalu u Beogradu (a bilo je prethodnih godina ECM zvezda), zašto? Nemam pojma. U poslednje vreme nastupa sa Hiliard Ensembl-om, ili u standardnoj postavi. Nedavno je izašao album, zapravo stara svirka Garbareka, Egberta Gismontija i Charlie Hadena.

Jan Garbarek (preuzeto sa last.fm)

Jan Garbarek (preuzeto sa last.fm)

Jana Garbareka sam prvi slušao negde posle završetka trećeg srednje. Od (najdražeg) profesora fizike i spiritus movens-a malog mesta dobijem cd koji su njemu narezali neki nemački prijatelji dve godine ranije dok je bio na nekoj slikarskoj koloniji (aktivno slika pored nastave fizike). Na cd-u pisalo ECM, a bilo svega, i Garbareka, i Mahavishnu Orchestra i Lounge Lizards-a.

I sećam se prebacim to u mp3 i ponesem sa sobom, sednem na voz na neko mini putovanje. Izadjem u hodnik, pustim prvu stvar Jana Garbareka, i gotovo istog trenutka utonem u muziku. Kao da nisam bio u prljavom vozu, već na nekom putovanju na severu. Ovo zvuči kao da opisujem nižerazredno osećanje na temu „Muzika koja me ponela“, ali jbg stvarno je bilo tako. Ne očekujte od mene da pišem kao kritičar, generalno kritičare zaobilazim u širokom luku (sem par časnih izuzetaka koji su bliski mom senzibilitetu, koliko ljudi toliko ćudi).

To leto Garbareka sam slušao u Petnici najčešće kad bih uhvatio slobodno vreme da visim sam i isključim glavu. Prošlo je nekih godinu – dve, krenulo se na fakultet, do tada se masa muzike preslušala, i danas se preslušava. Kao i prethodnih puta, kad se pretvorim u noćnu pticu, sledi posebno raspoloženje za muziku, ili ako se upadne u neku melanholiju. U suštini setim se ovog albuma, i krenem lagano da preslušavam. I otkrijem da je to album „Dis“ koji je Garbarek snimio sa Ralph Townerom (ko ima volje neka stavi na slušanje album Ralph Townera i Paolo Fresua „Chiaroscuro“ isto ECM izdanje).

Posle je Garbarek često bio na noćnom repertoaru do sitnih sati. Ostaje mi velika želja da ću čuti Jana Garbareka dok je još u raspoloženju i stanju da svira, ako ne u Beogradu, a ono negde u širokom svetu. Charlie Haden je bio pre par godina na džez festivalu, ali tad i nisam bio nešto oduševljen (da budem iskren, nikada nisam ni bio ljubitelj Hadena), a Egberta Gismontija sam iz razloga ispita kao i još mnogo drugih stvari, propustio na GAF-u.

Nedavno se pojavio petostruki cd ECM-a „Selected signs III – VIII“ nastao iz izložbe posvećene ECM-u. Pogledati i dokumentarac „Sounds and silence“ možda naletite na nešto što vam se dopadne.

Nadam se da će Jan Garbarek svirati još dugo godina, a neko od čitalaca ovog bloga i ja imati prilku da ga čujemo i uživo!

P.S. Meni najdraža stvar na albumu „Dis“ – „Vandrere“ nije na youtube-u.

Advertisements

4 thoughts on “Garbarek

  1. Nikada mi iz nekog razloga Giya Kancheli nije legao, sem albuma …à la Duduki. Slicno je i sa Arvo Part-om, zavisi dosta od raspolozenja. Jedno vreme sam se drogirao Surmanom, sad sam opet poceo kroz The Dowland Project i zadnji album „Night Sessions“.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s