Korenspondencija


Ne, neće ovo biti sentimentalno podsećanje na to da li pišete pisma, da li ste od onih koji i dalje šalju ista (ja ponekad, ali to ne prelazi više od par godišnje). Interesantnija stvar je korenspodencija u doba kada interneta nije bilo.

Pre par godina, proučavajući fenomene vezane za ljudsku dinamiku, fizičar Albert Laslo Barabaši se dotakao korenspodencija koje su tokom života vodili Albert Ajnštajn i Čarls Darvin. Tokom života Darvin je razmenio preko 6500 pisama, a Ajnštajn čak preko 14 500 (računam na pisma koji su ova dvojica dobila, broj poslatih je veći za oko hiljadu kod Darvina, i za oko dve hiljade više kod Ajnštajna). U neku ruku, znači da su ovi ljudi bili skribomani. Jer npr samo Darvin je za Novu godinu 1874. godine, napisao 12 pisama. Istina Ajnštajn je za sedamdeseti rođendan primio 120 pisama.

 

Ono što je uočljivo jeste da postoje fluktacije kad ljudi pišu i odgovaraju, i da se one uzrokovane nečim što zovemo lista prioriteta. Barabaši u svojoj knjizi „Bursts“ navodi primer korenspodencije Ajnštajna i Teodora Kaluze (jednog od začetnika teorije struna). Gde je dosta vremena prošlo, pre nego što je Kaluza došao na Ajnštajnovu listu prioteta da bi mu odgovorio. Šta bi se desilo da Ajnštajn nije čekao dve godine da mu Kaluza dođe na listu prioriteta? O tome možemo samo da maštamo…

Nesvesno, svi radimo tako, stihijski odgovaramo na mailove ili sms-ove (osim ako ne odgovarate i ne visite stalno), i najčešće su ti odgovori uzrokovani našim životnim ritmom. No da se ostavimo dalje priče o ljudskoj dinamici i stepenim zakonima, biće još prilike da se priča o tome.

Zanimljivo je da su ljudi poput npr Keplera ili Tiha Brahea, vodili vrlo žive korenspodencije sa ljudima svog doba. Pokušavam da zamislim kako su tada pisma putovala, to su sigurno bili meseci. Zatim je trebalo na ista odgovoriti. Znači najveći broj vremena je zapravo odlazio na putovanje pisama iz jedne zemlje u drugu. Ali kako su ti ljudi uspevali da imaju tako veliku razmenu pisama i ideja? Evropa 17. veka nije bila tako lepo mesto.

Recimo Keplerova pisma su poput naučnih radova. Ili šta tek reći za kasnija pisma matematičara i fizičara koja su međusobom razmenjivala sa jednog na drugi kraj Evrope? Kao i njihova pisma akademijama gde su slali odgovore na razne probleme (i bili nagrađivani nekom svotom novca). Slično je i sa pismima Galileja, Tiha Brahea, Njutna i Lajbnica. Pogotovu kad je u pitanju Njutn (koji je pored naučne, vodio i alhemičarske prepiske!). Nisu samo u pitanju naučni radovi, već i alhemičarske prepiske, kao i širenje štampanih dela.

Keplerovo pismo Galileu

Keplerovo pismo Galileu

Naravno da nisu svi slali pisma, malo je pismenih bilo. Sigurno je i da pošte (bar u nekom obliku kakvom je danas poznajemo) nije bilo. Bilo je kurira, i carskih izaslanika, pa su tako „sitne knjige“ stizale vladarima, ali šta je sa učenim glavama? Da li je bilo sigurno poslati pismo po nekom putniku, trgovcu ili kuriru nekome?

Ono što postavljam jeste pitanje produktivnosti. U doba twitter-a i sms-a, ograničeni smo n a mali broj karaktera i lakonsko izražavanje. U pismima koja su putovala dugo, sigurno da toga nije moglo da bude. Da li to znači da su pismeni ljudi tog vremena bili produktivniji u smislu pisanja, nego ljudi koji se danas bave nekim intelektualnim naporom?

Galileos-telescope-001

Istina širenje ideja je danas dosta brže, do nas mailovi stižu brzinom svetlosti, svet je doživeo na prostor-vremenskoj kompresiji, postao je manji, ali naše prepiske su postale sve kraće. Izgleda da će razmena pisama u doba srednjeg veka sigurno ostati nepoznanica za autora ovog bloga, ako neko ima neki zanimljiv materijal za čitanje, neka slobodno preporuči.

Link ka članku iz časopisa „Nature“ o obrascima odgovaranja Ajnštajna i Darvina:
http://www.barabasilab.com/pubs/CCNR-ALB_Publications/200510-27_Nature-CorrespondencePatterns/200510-27_Nature-CorrespondencePatterns.pdf

Kad smo kod Keplera, preporučujem nevezano za njega, roman (ili zbirku isprepletenih priča) Lea Peruca „Noću pod kamenim mostom“ (Izdavač Logos), delo u kome ćete sigurno uživati.

Advertisements

5 thoughts on “Korenspondencija

    • zahvaljujem, jeste, interesuje me kako je tada tekla razmena ideja. Za razmenu ideja i prenošenja znanja profesor – učenik, je bilo kao i danas, idite kod najboljih i kradite (bilo u muzici, bilo u slikarstvu u doba renesanse), dok npr razmena ideja između kreativnih pojedinaca je tekla dosta sporo, s tim da su možda neka pisma mogla i da ne dođu do cilja.

  1. Negdje sam čitao, valjda vezano uz Leibniza, da su pisma tada imala status znanstvenih članaka. Bilo je normalno prepisati pismo koje dobiješ od Leibniza i poslati nekome drugome, itd.

    • Korenspondencija, tu si u pravu, promaklo mi je 🙂

      I ne samo Lajbnicova pisma, sta tek reci za prepiske drugih umova tog doba koji su ziveli istovremeno na razlicitim stranama sveta. To su bili veoma produktivni ljudi, ono sto me zanima kako su stizali toliko pisama da razmene, i koje ta pisma raznosio? I koliko cesto su uopste imali prilike da se sretnu (mozda jednom godisnje npr?) Njutn i Lajbnic. E sad ne znam da li su drugi prepisivali njegova pisma (jos pored matematike se bavio i filozofijom, za razliku od Njutna koji je svoje vreme posvetio alhemiji, biblijskom kodu i vesanju falsifikatora)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s