Preporuka za čitanje – Benito Peres Galdos: Donja Perfekta


Nakon dve godine skupljanja prašine, konačno odlučim da pročitam delo ovog velikog španskog pisca, i može se slobodno reći skribomana. Kako kaže kritika, ako joj je verovati, da što se španske književnosti tiče, posle Servantesa ide praznina, pa onda se pojavljuje Galdos. U svojoj autobiografiji Bunjuel kaže da su neka Galdosova dela po njemu ravna delima Dostojevskog. Inače neke od Galdosovih dela, Bunjuel je pretočio u film: Nazaren, Tristana i Viridijana. Do sada koliko je meni poznato na srpski je malo prevedeno ovog izvrsnog pisca. Izašli su Tristan, Viridijana i Nazaren u izdanju Rada, kao i Trafalgar u izdanju Utopije.

Benito Peres Galdos

Roman „Donja Perfekta“ je socijalnog tipa i smešten je u imaginarni mali grad u Španiji, Orbahosu, gde stanovnici tog mesta rado ističu kako je njihov beli luk najbolji na svetu! Mladi inženjer dolazi iz Madrida u Orbahosu radi ženidbe, ali što šta se isprečuje na njegovom putu. Eto da ne bih dalje pisao i sramotio se, rado ću u par redova dati prostora Galdosu. Inače knjigu je objavio Clio, pa ako opet oko Nove godine bude sniženja nećete se pokajati. Umesto Orbahose i 19. veka, stavite bilo koje mesto u Srbijii i današnjicu, sve je isto, od pitanja obrazovanja do zatucanosti. Zašto je Galdos stvarno majstor pisane reči, malo je u ovih nekoliko redova opisati, ali pokušao sam sa par pasusa.

„Majčinska ljubav je jedino osećanje koje, ma koliko bilo sveto i plemenito, dozvoljava preterivanje; to je jedino osećanje koje ne biva izopačeno ni u ludilu. Ipak, postoji jedna neobična pojava i ona nije retka u životu; naime, ako se ta preterana majčinska ljubav ne podudara s potpunom čistotom srca i savršenom čestitošću, onda se ona može izvitoperiti i pretvoriti u bedno ludilo koje, kao i svaka druga strast kad pređe granicu, može podstaći na velike greške i izazvati teške nesreće.“

 

 

„Po mom mišljenju, najveća zabluda i slepilo je nastojanje mnogih porodica da gurnu najbolji deo omladine u advokaturu. Prva i najstrašnija pošast Španije jeste buljuk mladih pravnika kojima je za opstanak potrebno basnoslovno mnogo parnica. Parnice se množe srazmerno potražnji. Ipak, mnogi nemaju posla, a kako jedan gospodin advokat ne može uzeti plug u ruke niti sesti za tkački razboj, otuda proističe ona fantastična četa dokoličara, s velikim prohtevima, koji podstiču lov za činovničkim mestima, unose metež u politiku, uzbuđuju javnost i izazivaju revolucije. Od nečega se mora živeti. Ali, još gore bi bilo kad bi za sve njih bilo parnica.“

 

 

„Ne može biti drugačije. Ovde vladaju najzastareliji pojmovi o društvu, veri, državi i vlasništvu. Verski zanos podstiče ih da upotrebe silu protiv državne vlasti u odbranu vere koju niko nije napao ali koje nema ni u njihovim srcima; on budi u njihovim dušama ostatke feudalizma, te kao što bi oni svoje sporove rešavali silom i krvlju, spremni da zakolju svakog ko ne misli kao oni, misle da niko na svetu ne bi koristio neka druga sredstva.“

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s