Pre neko veče je neko hteo da napravi horor doživljaj sa raznim natprirodnim pričama iz domaćeg asortimana (duhovi, priviđenja, vile…), a onda je neko spomenuo i Bermudski trougao i misteriozne nestanke. Pa ipak, koliko god glupa ta tema bila, setio sam se misterioznih nestanaka kroz istoriju.
Čak i danas ljudi nestaju. Mnogi nikada nisu nađeni. Neretko i po gradu se da primetiti da je dosta okačenih oglasa gde se traga za nekim osobama. Nažalost ne znam da li ih zaista na kraju i pronalaze. Misteriozna nestajanja su se dešavala kroz istoriju.
Jedno od najpoznatijih se, ono koje eksploatišu američki horor pisci (npr. Stiven King u Oluji veka), desilo sa Roanoke kolonijom oko 1590. godine. Džon Vajt vođa kolonista je bio prinuđen, zbog stalnih sukoba sa domorocima, da se vrati u Englesku i zatraži pomoć. Odlazi 1597. godine, a vraća se koristeći ekspediciju za Karibe kao prevoz, 1590. godine. Iskrcava se i nalazi selo prazno i samo urezanu reč „Croatoa“ u drvetu. Zaključio je da nije bilo borbe, niti su stanovnici u žurbi napustili selo. Iako ova priča deluje jezivo, postoje više teorija šta je moglo da se desi sa kolonistima.
Roanoke kolonija
Slično se desilo i sa vikinškom kolonijom na Grenlandu, gde su se održali oko 500 godina, a zatim su doživeli propast (mada razlozi za nestanak naselja su sasvim druge prirode).
Ljudi su nastavili da nestaju misteriozno kroz vekove. Bilo da su u pitanju ekspedicije sa kojih se nikada nisu vratili, ili želja da odu nekuda daleko. Vikipedija ima veliku listu ljudi koji su misteriozno nestali. Jedan od njih je i Emrouz Birs, američki pisac. Misteriozno je nestao i Roald Amundsen na Severnom polu, ali se zna da je preminuo. Sa avionima su nestali i Glen Miler i Sent Egziperi (njihova tela nisu pronađena).
Međutim ima i onih koji su prava misterija sa nestancima, poput fizičara Etore Majorane. Zna se da se ukrcao na brod od Napulja ka Palermu, i posle toga nije viđen. Misteriozno je nestao i Genrih Ljuškov, visoki sovjetski oficir NKVD-a. Kada je saznao da je njegovo ime među onima koji će biti obuhvaćeni velikom čistkom, zbrisao je u Mandžuriji. Međutim japanske vlasti ga uzimaju kao savetnika. Pri sovjetskoj invaziji na Mandžuriju Ljuškov nestaje. Neki kažu da je zadnji put viđen u masi na železničkoj stanici, drugi smatraju da su ga smakli ili Japanci ili Crvena armija.
Etore Majorana
Nestalo je nebrojeno nacističkih zločinaca. Mnogi su završili u Južnoj Americi. Čuvali su ih fašistički režimi. Neke i danas razotkrivaju u poznoj starosti.
Jedna od najzanimljivijih priča o nestancima jeste ona o Kesidi Buču i Sandens Kidu, koji su nakon niza pljački po severu, nestali u Južnoj Americi. Istorija kaže da su i tu počeli da pljačkaju, i da je krenula i potera sa severa za njima, i da su stradali u obračunu. Druga verzija priče (pročitati i obavezno sjajan putopis engleskog prozaiste Brusa Četvina „U Patagoniji), kaže da su ubili lažnjake, a da su pravi Kesidi Buč i Sandens Kid završili u Patagoniji, gde na kratko Buč oživljava u Korto Maltezeu (epizoda „Tango“).
Kesidi Buč
Ljudi koji su misteriozno nestali su inspiracija za književnost i film, ali mogli bi se zapitati zašto i gde danas ljudi misteriozno nestaju…
između 