Srbija, navijači, ludilo i leto 2012


Krenuo sam juče vozom do Beograda. I vidim navijače na jednoj stanici i setim se da je utakmica uveče. Prenosim najveći deo priče i događanja. Mislim da je to odličan presek stanja duha našeg društva Neke delove sam snimio mobilnim, žao mi je što nisam imao kameru, da snimim sve. Mogao bi od toga odličan scenario da ispadne… Imena sam malo izmenio, ko zna, možda nalete i prepoznaju se u ovome.

PARTIZAAAN! PARTIZAAAAAAAAN!

Čula se dreka navijača na stanici. Rulja ulazi unutra. U moj kupe ulazi čovek i seda preko puta mene, oprašta se od neke žene. I zatim izlazi u hodnik. Na sledećoj stanici ulazi još veća grupa navijača. Sve klinci i samo jedan stariji tip, reklo bi se da je vođa. Počinje vika i dreka. Vrlo brzo ih policija smiruje i ubacuje u moj kupe. Ovaj čovek što se rastao sa nekom ženom vratio se na svoj mesto.

Kupe su preplavili navijači. Sve vreme ćutim prekinut u čitanju i pratim situaciju. Slušam ih šta pričaju. Tip koji se oprostio od žene, radi u Švajcarskoj, i više puta je napomenuo da ima dvojno državljanstvo i da našoj policiji uvek daje švajcarsku ličnu kartu na uvid pri legitimisanju, i da mu ne smeju ništa jer je strani državljanin.

Kreće se ubrzo sa upoznavanjem navijača. Tip do mene me pita šta čitam, objašnjavam da je neka naučna fantastika u pitanju, a on mi kaže kako mu je omiljena knjiga koju je čitao „20 000 milja pod morem“ i da je to zadnje pročitao u životu.

Ovaj Švajcarac se vrlo brzo sprijateljio sa njima. I počinju sa upoznavanjem i pričom. Neke zanimljive delove sam i snimio, odlično pokazuju mentalitet Srbendi navijača. Pored vike i  urlika, ispijalo se pivo u velikim količinama.  Policija ih par puta smiruje. Ovaj matori (zvaću ga Maki) negoduje: „Nikada ovo nije bilo da dva policajca smiruje dvadeset ljudi. Nego neće one pičke iza nas da nam se pridruže. Ali videće u Valjevu kad nam se pridruže navijači.“

„Bratonja, kako je tamo u Švajcarskoj? Koliko ima Srba tamo gde si ti?“

Bratonja, Švajcarac, kaže: „Ima nas oko 15 000. Nedostaje mi Srbija, razmišljam da se vratim. Nigde nije kao ovde. Ima i tamo sve da se kupi ajvar, kajmak, rakija. Rakiju peku tamo, ali nije to to.“

„Brate moj, nigde nema kao ovde. Ima li Šiptara tamo kod vas?“

„Nema toliko. Ali bijemo se stalno s njima. Mi njima dignemo jedan kafić u vazduh, oni nama dva. Mi njima dva, oni nama tri.“

„U majku im jebem“, reče Maki.

Tip pored njeka Koki, čovek gromada, samo toči i dernja se. Preko puta njega na dva mesta, tri tipa. Ovaj jedan ima sedamnaest godina. Tek je srednju završio. Prvi put ide na utakmicu.

Opet vika i povici.

Onda se Švajcarac opet javlja pita Makija o njegovom životu, što on nije zapalio preko „grane“.

„Šta da ti kažem bratonja? Ja sam ti ’68 godište. ’90 sam se oženio, posle i dve kćerke dobio. Nisam mogao sa dve bebe u rukama. Meni je Partizan sve životu. Jesam porodičan čovek. Ima decu, ženu, roditelje, prijatelje. Ali Partizan mi je ispred svega!“

Švajcarac ga pita gde mu radi žena. A ovaj odgovara: „Razveli smo se. I ćerke su kod nje“.

„Ajd uzmite pivo, poneo sam ovo za put.“, nudi ih Švajcarac.

Prihvatiše se piva, a zatim Koki ode da moli policajce da im daju neku od flaša nazad. Vratio se sa jednom dvolitarkom.

„Pomaže Bog. Za majku Srbiju!“, zaori se u kupeu i nazdraviše navijači i Švajcarac.

„Treba da vidite navijače Sent Galena, murija im ništa ne sme. Murija uđe tamo gde su oni, a oni ih odmah izbace iz autobusa ili voza. Imaju i grobari u Cirihu svoj kafić i udruženje.“

„Viđao sam ih na stadionima kada rašire transparent.“, reče Koki.

„Evo brate da ti poklonim nešto“, reče Švajcarac, diže se i iz torbe izvadi kapu u maskirnim bojama.

Koki ustade i kaže: „Hvala ti brate moj! Jeste malo NATOvska, mamu im jebem, ali dobra kapa.“

Ovi se sjatiše da vide kapu oko njega.

Onda se poče sa novim pesmama. Švajcarac tada progovori: „A ono ubij, zakolji?“

I zaori se kupe od glasova i skakaja: „Ubij zakolji…“

A potom i: „Nož. Žica…“, a Švajcarac krenu: „Ratko Mladić!“

Zatim zove ženu sa kojom se rastao da joj navijači otpevaju neku od četničkih pesama. Potom vadi sliku iz novčanika i pokazuje im dotičnu.

Pivo se pilo. Švajcarac ustade i kaže: „Evo poklanjam i šorc.“

Ovi klinci povikaše da ne treba, da nije red da tako deli stvari, da je već pivo dao, i hranu njima podelio.

Ali Maki ustade, namignu njima, i reče: „Brate moj, ovo ti nećemo zaboraviti. Evo kapu ću dati nekome od njih. Ne mogu sada ovde da probam šorc, nije da me je sramota, da sam gej ili tako nešto. Nego nije red. Ali hvala ti brate. Taman mi je, jeste i on NATOvski, ali je moćan (pošto je i šorc u maskirnim bojama)“.
NE MOŽE NAM NIKO NIŠTA JAČI SMO OD MURIJE MOGU SAMO DA NAM PUŠE ONI ŠTO NAS VOLE…

HAJDE, HAJDE DA PIJEMO, KO STOKE DA DIVLJAMO…

PIČKE CIGANSKEEEEEEE

Opet dolazi policija, pita ko se dere. Svi se prave ludi i kažu da su ovi iza.

Ovaj maloletni klinac kaže kako će i njegov otac pokušati tamo da radi, pa će i on posle. Švajcarac mu kaže da se tamo teško radi, a ovaj klinac kaže: „Ali lova brate!“

NEKAD SE ZVALA LJUTICE BOGDANA, SADA SE ZOVE MATEJE KEŽMANA, SVE PIJANO, I SVE DROGIRANO…

„Kad dođe novembar i decembar prevrćeš se u Švajcarskoj. Tad uzimaju porez. Meni je 14%, ubodeš karticu, a tamo patka!“

„Kolika je tvoja neka godišnja zarada“, pita Maki.

„Pa zavisi koliko sati radiš“.

„Brate pomozi da iškolujem ovo dvoje dece, da dođem tamo da radim!“, zapomaže Maki.

„Na crno u Švajcarskoj ništa. Austrija i Nemačka ti je za rad na crno.“, kaže Švajcarac.

„Brate jesi ti bio u „Dosije Navijači“?“, pita klinac Makija.

“Bio sam brate, to me Brankica kurvetina snimila na južnoj tribini onda“, reče Maki.

„Koki, gde je tebi majica, kako ideš u tako plavoj majici?“, pita Švajcarac od piva komiranog Kokija.

„Ne daše mi ništa da ne ponesem..“ požali se Koki.

„Evo Koki za tebe“, podiže se Švajcarac i izvadi crnu majicu.

“Ovo ti je majica sa grbom Nemanjića. Vidi, vidi šta piše na njoj: „Za krst časni i slobodnu zlatnu!“. 100% pamuk. Da imaš da nosiš večeras! Probaj je odmah.“

„Hvala ti k’o bratu, ali malo mi je ovo.“, reče Koki.

„Šta malo, skidaj to. To je pamuk, to će da se raširi na tebi. Skidaju majicu, i presvlači se. Presvuci se ovde, nećeš da ideš u wc da se presvlačiš, kao da si neki, ne daj Bože, gej. Vidi kakvu ti je majicu čovek dao, ja bi ga za kuma uzeo da sam ovakvu majicu dobio! Nećeš valjda u plavoj majici na jug da ideš“ reče mu Koki.
„Ova majica ti je poklon od brata Srbina, koji živi u dalekoj zemlji Švajcarskoj!“ nastavi Maki.

Proba Koki, i mala majica.

“Ako ti je mala, ja ću je onda uzeti.“, reče Maki.

„Brate daj da je probam“, reče komirani lik u dresu.

„Brate, jel da da si je dao posle Kokija, Makiju.“. reče Maki.

“Ma daj mu je, ti si dobio šorc, i šešir“, reče Švajcarac.

„Ma ja bi za ovo dao i tri para šorceva i kapa, za ovakvu majicu. Ima on i svoj dres, to mu je talični dres, ne treba da ga skida danas, kad prođe utkamica pa onda. Evo kad budemo imali naš kafić navijača Partizana u našem mestu, okačićemo ovo na zid.“, reče Maki diplomatski.

„Neka brate, vidim da si je kaparisao, nema veze“, reče lik u dresu.

„Brate ovo je moja i tvoja majica, ti je nosiš u Novi Pazar na utakmicu a ja ću u Kragujevac. Jel može? Ovo što imamo nam niko ne može uzeti brate moj!“, reče Maki komiranom liku.

„Hoćeš gaće?“, pita Švajcarac i vadi donji veš u nacionalnim bojama zastave. I svi se nasmejaše.

Ulazi kondukter i kaže da im od Valjeva mora naplatiti karte, pošto tu ulazi kontrola.

Zapitaše se šta da rade, Maki ih ubeđuje da neće ništa morati da plate.

KAD GRENU GROBARIIIII

Red pesama, svi polupijani od navijača.

Izađoše svi osim Makija i mene iz kupea. Maki me upita za ime, ja mu rekoh. Kaže on:

“Reko’ da nisi neki Samir, Semir, ili tako nešto da se ne uvrediš. Mi nikoga ne mrzimo, mi smo nacionalisti. A i da jesi, nema lepše vere od pravoslavne. Najlepša vera na svetu.“

Vratiše se ostali. Nema više piva. Dogovaraju se da neko istrči i kupi. Švajcarac daje prilog.

U Valjevu se vrati kondukter i traži im pare za kartu. Prave se ludi, kažu nemaju. Ali kondukter ih podseti na dogovor, i traži im lične ako nemaju pare. I onda Švajcarac vadi 1000 dinara iz novčanika i pruža im. Maki mu vraća, ali ovaj mu opet pruža i Maki uze. Kaže on klincima: „Evo brat iz Švajcarske dao 1000 dinara za kartu.“

Ovaj jedan klinac ga pita što uze pare, daće ih oni. Kaže Maki:

“On mi davao, ja nisam hteo da uzmem, vraćao sam tri puta, ma šta tri? Pet puta, nije hteo da čuje.“

“Daj mu brate onih mojih 500 dinara“, reče ovaj klinac, i dadoše Švajcarcu 500 dinara.

Treba svi da skupe po 100 dinara još. I Maki traži ovom malom da da svojih 100 dinara. Kaže mu klinac: „Pa dao sam ti 500.“

“Dao si 500 čoveku, bratu našem iz Švajcarske“, ubedi ga Maki. I klinac dade još 100 dinara.

Presušivši sa pivom, Maki pita konduktera:

“Jel možeš neke trave da nam nabaviš da duvamo. Ostasmo bez piva.“

Kondukter kaže da se time ne bavi. A naš švajcarski brat vadi i dva litra rakije. Ovi ne veruju. Kažu mu da ga vode na utkamicu.

Kaže Makiju da dođu ako Partizan izvuče nekog u Švajcarskoj. Pita ga Maki koliko je karta, a ovaj kaže 140 franaka.

„140 franaka? To je ništa!“, kaže Maki.

I opet red pesme, a zatim svi polukomirani ućutaše. Namah se budiše i da zapevaju, i tako do Beograda.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s