Letnja lektira: Golding – Zvonik i neka građevinska zapažanja


„Smejao se, zadignutog podbratka, vrteći glavom. Bog Otac zapljusnuo ga divotom sunčanih zraka kroz obojeno staklo, divotom što se kretala zajedno s njegovim pokretima da bi progutala i uznela Avrama i Isaka, pa opet Boga.“

„Na vrhu je bio otvor za svetlo, a u otvoru greda s koje još nije bila otpala kora. Na njoj je bilo još nešto osim kore. Nečija se ruka grčevito držala za nju, a Joselin koji je bezbroj puta video tu ruku – kako dodiruje kamen ili drvo, kako namešta instrument, kako se steže od srdžbe ili diže uvis od očaja – poznavao je tu preplanulu ruku s riđim dlačicama isto tako dobro kao i svoju bledunjavu ruku. Ali onog istog časa kad ju je ugledao i prepoznao prljavobele zglobove na njenim prstima, još pre nego što je shvatio o kome je reč, ko to tako strastveno steže drvo, jedna druga ruka, manja, belja i nežnija, klizne preko nje i čvrsto je stisne.“

Ova dva odlomka su iz romana Vilijama Goldinga (William Golding) „Zvonik (The Spire)“. Engleski pisac i nobelovac, najpoznatiji po prvencu, Gospodar muva, strastveni moreplovac, kapetan mornarice tokom Drugog svetskog rata i učitelj posle rata, dok nije postao toliko popularan da je mogao da napusti učiteljsko mesto i posveti se pisanju.

Rodom iz Salizberija, i najverovatnije da je u romanu reč o gradnji tornja u istoimenom mestu. Otac Joselin je imao viziju da je on preodređen da napravi najviši toranj, iako ga Rodžer Neimar ubeđuje da podloga nije za to. Slojevito delo, otišao bi ceo post opisujući komplikovane veze između likova i uticaj metafizičkog na oca Joselina.

Katedrala u Salizberiju

Koga zanima, može da pročita i tekst iz Gardijana o ovom delu. Izašao je prevod u biblioteci Hit, još negde osamdesetih. I biće o Goldingu posebno priče, zaslužio je.

Ali pročitavši sve ovo o gradnji, metafizičkom uticaju, nisam mogao a da se ne podsetim pesme „Zidanje Skadra“ i čuvenih Stoje i Ostoje, koje je i Andrić upotrebio u priči u izgradnji mosta na Drini i čuvenog Rada Neimara, za koga niko ne zna ko je to. Zapravo svaki od naroda na Balkanu je imao po nekog svog mitskog neimara koji je sagradio velike stvari koje su pretekle mračno doba razaranja.

UROŠ PREDIĆ: RADE NEIMAR PRODAJE MODEL MANASTIRA MANASIJE

Bilo je to doba gradnje bez poznavanja osnova statičkog proračuna. Ali malo je poznato da kada je vršena rekonstrukcija i učvršćivanje kupole Svetog Petra u Rimu, papa Benedikt XIV je konsultovao više ljudi od nauke, između ostalih i Ruđera Boškovića, čije rešenje je kasnije i prihvaćeno.

Danas više nije fora izgraditi veliki zvonik, bitno je hotel od kilometar visina u Abu Dabiju, ne zarad duhovnog, već materijalnog, ne da bi se bilo bliže nebu, već da bi se koja para zgrtala.A ako nista znali, postoji određena visina do koje se može terati u vazduh, a istu je proračunao Milutin Milanković.

Visoko cenim fantastične primere islamske arhitekture, već sam nešto i spominjao u postu vezanom za zlatno doba islama.

I volim Korta Maltezea u Samarkandu, jednom od najlepših primera islamske arhitekture.

Corto Maltese

Uživajte u srednjevekovnoj naivnosti zidara, a za sve drugo, uvek je tu neki zajebani građevinski poduhvat zarad turista i love.

Advertisements

2 thoughts on “Letnja lektira: Golding – Zvonik i neka građevinska zapažanja

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s