Prvi učitelji i napuštene škole


Nedavno sam pročitao dve sjajne novele sovjetskog/kirgiskog pisca, Čingiza Ajtmatova: Prvi učitelj i Zbogom, Guljsari (izdavač: Logos, Beograd). Moram priznati da me odavno nijedan pisac nije tako dirnuo kao Ajtmatov. Poreklom Kirgiz, dugo godina je bio u diplomatskoj službi SSSR-a, a kasnije i Kirgizije. Mahom sva njegova dela se baziraju na kirgiskoj kulturi i istoriji.

Radnja novele „Prvi učitelj“ se zbiva u prvim godinama nakon Oktobarske revolucije. Zapravo sama novela je ispričana kao sećanje žene akademika, Altinaj, koja dolazi nakon niza godina u svoje selo na proslavu godišnjice škole.

U selo se vraća kosmomolac, Đjušen, koga su poslali da bude učitelj. Ljudi, kao ljudi u nekom zabačenom mestu, uvek su bili protiv promene reda i poretka, teško im je da se naviknu na rezultate Revolucije, a tek ovo, da im deca idu u školu? Na javnom zboru ismevaju učitelja. Na kraju Đjušen sam svojim zalaganjem i radom u konjušnici otvara školu, dovlači decu u nju. Između ostalih i Altinaj. Ni sam Đjušen nije bio do kraja obrazovan, pitanje je da li je i on znao sva slova, ali znao je više od ostalih. Da ne pravim spojlere ovde, a i ni prepričano nije ravno onom pročitanom, knjigu u šake. Inače postoji i film Andreja Končalovskog „Prvi učitelj“, u par nijansi drugačiji nego knjiga. Inače ovo je prvi film Končalovskog (rođenog brata Nikite Mikhalkova).

Obilazeći čuke ove naše zemlje, neretko sam nailazio na prizor kao na slici ispod. Napuštene zgrade seoskih škola. Zarasle spolja, iznutra izlomljene. Te škole su nicale kao pečurke nakon Drugog svetskog rata i naše Revolucije. Koliko god čovek imao oprečno mišljenje o domaćoj verziji komunizma i socijalizma, za neke stvari, poput obrazovanja širokih narodnih masa, treba skidati kapu. Dolazilo je naređenje od Partije da svako selo mora da da svoj doprinos u izgradnji škole, tu su bili i učitelji. Tadašnji učitelji su se prvo kalili u selima, pa tek onda prelazili u gradove da drže nastavu. I osnovno obrazovanje je bilo obavezno. Kraljevina Jugoslavija je, negde sam pročitao, bila u vrhu po broju nepismenih (ili možda pismenih po glavi stanovnika). Ono što se desilo, svi su školi dizali od nule, hteli ili ne. U te škole se ulagalo, stvarao se knjižni fond za biblioteke, kupovala oprema za njih. Nažalost, kad je nestalo dece, nestalo je i brige za školu. Neretko su mnogi seljaci obijali škole, krali i iznosili sve iz njih. Dobro upamtite to, iz škole su krali i iznosili isti oni koji su tu školu završili.

Napuštena škola

Vratio bih se još malo unazad, nekih stotinak godina. Ima jedan sjajan putopis „Stara Srbija“, Tome M. Bačića (ne držite me za reč za ime autora!). Toma M. Bačić, poreklom iz pribojskog kraja, nakon završene škole za učitelje odlučuje da se vrati u kraj iz koga potiče njegov otac, koji se pre njegovog rođenja odselio odatle (tadašnjeg turskog carstva) u Srbiju. Velika razočarenja su čekala Tomu, od prvog kontakta sa turskim graničarima do povratka u rodni kraj. Dolazi u Banju, kod Priboja, i odatle počinje serija njegovih razgovora, sa običnim svetom, trgovcima, sveštenstvom, Turcima, odlazi i do mitropolita u Sarajevo ne bi li dobio dozvolu od njega za tako nešto. Na kraju dolazi do zaključka, da zapravo jedino seljaci žele tu školu, trgovci i novopečeni bogataši se plaše pismenih, a sveštenstvu ne odgovara obrazovana svetina. Toma uspeva na jedvite jade da izvuče živu glavu odatle i zbriše nazad za Srbiju. Kasnije odlazi za Rusiju, a tu je i napisao tu knjigu sećanja. Vredi čitati tadašnje putopise kojih nažalost i nema previše (osim ruskog konzula Giljderfina, i Feliksa Kanica, ja ne znam za još neki).

Mislim da vam ovo sve zvuči kao da je radnja današnja. Sama institucija škole je degradirana na nivo običnog papira. Jer to je zapravo ono što želimo, papire, od toalet papira do diplome. Razlika je samo u kvalitetu štampe.

Pojavila se i vest da će ministarstvo prosvete tolerisati pravopisne greške na testovima. Svi su graknuli do neba na društvenim mrežama. Ovo je bila idealna prilika da se vidi šta može, a šta nemože/ne može da se napiše. Zapravo niko nije video, ili nije hteo da vidi pravilnik, koji kaže da će se na pitanjima koja nisu vezana za pravopis tolerisati pravopisne greške. Što je sasvim u redu. Na kraju krajeva, ako neko nije naučio osnovna pravila pravopisa za osam godina školovanja, neće ih naučiti pred test, koji ionako mnogi štrebaju napamet. Tako da nema brige, jer vuk karadžić, ili Vuk Karadžić, na isto mu dođe.

A i vi dušebrižnici pravopisa, da li/dali ste sigurni da ga baš toliko dobro znate i vladate njime? Koliko ste vi ljudi opismenili? Umesto da se povede priča o reformi pojedinih predmeta, i uopšte o reformi takvih besmislenih testova, uvek se vodimo onom da nam „mangupi kvare decu“ i da su za sve krivi drugi. Učite druge pravopisu, pustite i druge da vas isprave, nije to strašno, nismo najpametniji, a takvi nismo ni rođeni.

Kad prođete pored vaše škole setite se svojih učitelja i nastavnika, onih koji su se namučili da vas nečemu nauče, setite ih se, jer će ih drugi zaboraviti. I dobro pogledajte zgradu, jer ko zna, za dvadeset, trideset godina, tu će biti korov. A učionice puste i polupane, jer su ih loši đaci uništavali, prvo u mlađim danima grafitima i mokraćom, a kasnije su ih neki iz fotelja, a neki sa njiva dokusurili.

Umesto kukanja do neba, učinite nešto, izdvojite vaše svetlo vreme da naučite nešto nekoga ko ide u školu. Pokušajte da mu prenesete makar delić saznanja i pokušajte da ga zainteresujete. Taj pokušaj znači mnogo više od statusa na tviteru i fejsu, taj pokušaj znači da ste i vi jedan od učitelja, šta ćete više od toga?

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s