Sovjetski propagandni posteri i Srbija


Hodajući po gradu možemo proći pored mora neinventivnih postera, smišljenih od strane medijskih mogula. Njihov cilj je da nam pošalju banalnu podsvesnu poruku. Ovo banalnu, je glavni problem, jer pored banalnosti poruke, oči bodu i banalnost postera.

Ako su u pitanju političke poruke tipa: odlučno, onda tu ide faca u prvi plan, onako ozbiljan utisak itd. Što bi se reklo (banalno) odlučan. Ili ako je u pitanju posao, onda tu ide neki šlem, ili neko čudo na glavu. Uglavnom današnji posteri podsećaju na sovjetske propagandne postere tokom Staljinovog doba, gde je sve podređeno kultu ličnosti i državi iznad svega.

Ipak, hteo sam ovde da vas zainteresujem za rane sovjetske propagandne postere, nastale tokom i posle revolucije koje su radili neki od najvećih faca koje su „crveni“ tada imali (poput Maljeviča i Majakovskog).

Poziv za dobrovoljce

 

Nažalost, imamo i zloupotrebu tih postera u neoliberalnom kapitalizmu (haha), kao što je ona da u nekoj od silnih mesta za prodaju garderobe koriste komunistička znamenja u logu firme, kao i sovjetski poster. Šta reći a ne zaplakati. Malo je poznato, ali ovo što furamo kao fazon, prave deca u Bangladešu u najgorim mogućim uslovima rada, i plaćena su fantastičnih dolar po satu.

Slikara Kazimira Maljeviča smatraju ocem suprematizma, avangardnog pokreta u umetnosti. 1911. godine učestvovao je na drugoj izložbi ruskih avangardnih slikara. U to vreme, na njega su uticali ruski avangardni umetnici koji su se zanimali za narodno crtanje, u Rusiji poznatije kao lubok.

Naslikao: Maljevič, napisao: Majakovski

Lubok je nastao krajem 17. veka, krasi ga pored crteza i naracija sa motivima iz neke bajke, mita, ili religioznih motiva. Početkom 1914. godine, Maljevič radi nekoliko propagandnih postera vezanih za nemački napad na Rusiju. Posteri su u stilu luboka sa propratnim tekstom napisanim od strane Vladimira Majakovskog, sovjetskog pesnika.

Godinu dana kasnije Maljevič objavljuje manifest suprematizma: Od kubizma do suprematizma. Tada nastaje i njegovo najpoznatije delo: Crni kvadrat.

crni pravougao – plavi trougao (Maljevič)

Dolazi kriza tokom rata, a zatim kotao puca, i dolazi do revolucije. Dalje znate šta se dešavalo. Ali ono što je bitno za ovu priču jeste da dolazi do nove i mlade generacije umetnika koji prave postere. Na njih je osim suprematizma Maljeviča, uticao i konsktruktivizam. Prava stvar nastaje saradnjom dvojice ljudi: Aleksandra Rodčenka i El Lisickog.

Skuplja se grupa ljudi oko projekta nazvanog „Окна сатиры Роста (Prozor satire Rosta)“. Cilj je bio da se naprave satirični propagandni posteri za široke narodne mase. I opet koriste se elementi luboka, i ovaj put pored Rodčenka, tu je i Majakovski koji piše kratke rime na posterima. Posteri su postali popularni i kružili su po Rusiji/SSSR-u, rađeni su do 1925. godine.

Rosta poster, sa kratkim rimama Majakovskog

Pored luboka, kao što smo rekli, evo i jednog postera na kome se vidi Maljevičev uticaj, u pitanju je poster El Lisickog: Udari Bele, Crvenim klinom iz 1919. godine.

El Lisicki: Udari Bele, Crvenim klinom

Kasnije je Rodčenko napravio more postera vezan za svakodnevni život radničke klase, od postera za fabrike, događaje pa do plakata filmova Džige Vertova. Ceo taj pokret ruske avangarde je dobio krila u tim godinama, međutim nakon 1925. godine, počinje neko novo, autoritativno razdoblje koje je potrajalo, a mnogi bi rekli, i još uvek traje. A moje pitanje je gde se dede ovakva avangarda?

Sve ispod: Rodčenkovi radovi

 

 

 

 

 

 

Nakon Oktobarske revolucije, Maljevič se okrenuo i predavanjima, da bi kasnije 1926. godine sovjetske vlasti zatvorile školu. Tadašnje novine su pisale da je to „manastir koji podržava država“ i ostala trućanja. Tada je u modi bio soc-realizam, koga smo se nagledali i mi u bivšoj nam SFRJ, isti taj soc-realizam protiv koga se Maljevič ceo život borio. Od tada nastaje era postera vezanih za kult jedne ličnosti, prvo Lenjina, pa Staljina, i nastavilo se do danas sa krupnim ozbiljnim, zabrinutim ili nasmejanim facama, u zavisnosti od toga šta nam poručuju.

Nije loš akt subverzije Anonimusa Srbije sa prelepljivanjem maske preko lika političara, kamo lepe sreće da je takvih subverzija što više.

Mada pitanje je kako bi danas dočekali Andre Bretona i njegov poziv na nadrealizam, i ono što je za njega nadrealizam bio…

Više o ruskoj avangardi u ovom blog postu:

http://olbrih.blogspot.com/2011/02/ruska-avangarda-kako-shvatiti-argana.html

Da li neko zna da li neki od naših nesrećnih muzeja imaju zbirku postera iz tog doba? Bilo bi zanimljivo videti kako su se tada reklamirale stvari. Pre par godina kada sam bio u Varšavi, video sam jedan sjajan muzej koji je posvećen posterima. U njemu se nalaze svi posteri za kulturna i druga događanja vezanih za Varšavu. Ako budete u prilici, posetite ovo mesto.

Advertisements

5 thoughts on “Sovjetski propagandni posteri i Srbija

  1. У Музеју савремене уметности у Београду , који је затворен , налази се збирка графика наших авангардних уметника објављиваних у ум. часописима Зенит, Дада… као и оних насталих у време између два рата…

    Највећа колекција постера о којима је и овде било речи видела сам у Новој Теретјаковској галерији на Кримском валу у Москви, а један мањи део изложен је у Музеју Мајаковског, такође у Москви….

  2. Hvala na odgovoru 🙂
    Vredelo bi vrsiti neki pritisak na ucmalu upravu muzeja da makar negde naprave neku postavku, jer ovim tempom renoviranja, bice gotovi za 50 godina.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s