Da malo poletimo


Kad bih mogao da napravim posvetu na blogu, to bi bila posveta za putnike i za pripovedače. Mislim da su ta dva tipa iskonska, i da su oni stvorili civilizaciju. Putnici koji su otkrivali nova mesta, širili vidike, pripovedači koji su započeli priču koja i danas traje, i koja se nastavlja kroz vreme i prostor. Ovaj put, malo ćemo da poletimo, a i treba se izdići iznad žabokrečine predizbornih obećanja.

Molim uz ovaj post da obavezno odslušate muziku koja će biti u svakom delu 🙂

Neću započeti klišeom, priči o Dedalu i Ikaru, parabolama itd. Moja prva asocijacija na želju da se leti, jeste let balonom, i scena koja otvara film Andreja Tarkovskog „Andrej Rubljov“, kada Jefim pokušava da uspešno leti sa balonom, ajde tako da kažemo, napunjenim toplim vazduhom. Nažalost Jefim ne leti toliko dugo, nakon toga aterira.

Druga slika je stari film „Put oko sveta za 80 dana“ i scena sa balonom, ali inače iako je delo nastalo po istoimenom romanu Žila Verna, on nikada nije spomenuo balon kao prevozno sredstvo za taj put. Balon jeste bio u pitanju, ali u delu „Pet nedelja u balonu“, kada ekspedicija putuje preko Afrike u balonu.

Let braće Mongolfije

Što se istorije letova balonom tiče, trebalo je dosta vremena da čovek sedne u balon. Pre toga su bili eksperimentalni letovi, pa čuveni letovi braće Mongolfije. Prvi putnici na letu njihovim balonom su bili ovca, patka i petao. A zašto baš ove tri životinje? Smatralo se da su ovce najbliže ljudima po fiziologiji, patka može da leti, dok petao predstavlja pticu koja ne može da leti. Sve se to zbilo septmebra 1783. godine. Svi putnici su sleteli neozleđeni.

Malo kasnije, u novembru iste godine, let se ponavlja, ali prvi put sa ljudskom posadom. Otada započinje trka ko će više preći balonom, prvo preko kanala do Engleske, a zatim i ceo svet.

Baloni pronalaze i primenu u vojne svrhe, ali samo kao izviđačke pozicije kako bi se sa njih mogli pratiti pokreti neprijateljskih trupa. Popularna referenca na ovo je i Prvi svetski rat, epizoda Korto Maltezea sa blagom crnogorskog kralja Nikole i front na Soči.

Ognjeslav Kostović

Ognjeslav Kostović

Istina kasnije se oblik menjao, pa su tu bili dirižabli. Verovali ili ne, prvi dirižabl je konstruisao Ognjeslav Kostović Stepanović, što bi se reklo naš čovek, pronalazač, i to 20 godina pre Cepelina! Nažalost novčana pomoć je izostala, pa dirižabl nikada nije završen jer je pre toga izgoreo u požaru.

Zlatno doba za dirižable počinje samim početkom 20. veka.

Pored one turističke, baloni i dirižabli su imali i svoju istraživačku svrhu. Kraj 19. veka i početak 20. su bili trke između država da se dostignu dve tačke na svetu, najsevernija i najjužnija. Nažalost na tim pohodima mnogi će ostaviti svoje kosti u ledu.

Jedan od njih je i Salomon Andree, švedski istraživač, inženjer i fizičar. Inače bio je prvi švedski „balonista“. Njegov predlog je bio da se balonom sa Svalbarda, i danas najsevernije tačke naseljene ljudima, dosegne Rusija ili Kanada, i tom prilikom preleti preko Severnog pola. Andree je naručio polarni balon „Orao“ iz Pariza. Bio je svestan da je balon slabiji nego što treba da bude. Pa ipak, odlučio je da nastavi sa ekspedicijom. 1897. godine kreću na put, nažalost nije dugo trebalo da se sruše, a nedugo od toga i da umru od posledica gladi i smrzavanja. Preko 30 godina će biti misterija gde se tačno nalaze tela Andrea i njegovih pratilaca.

Nažalost Andree se više uzdao u tehnologiju, nego u prirodu, vetrove i preživljavanje, i to je njega i posadu koštalo života.

Norge

Norge

Period između dva svetska rata će biti nešto poput trke za osvajanjem svemira 30 godina kasnije. Prvo je italijanski dirižabl „Norge“ preleteo preko Severnog pola u maju 1926. godine. Vođa posade je bio čuveni polarni istraživač Roal Amundsen. Dve godine kasnije italijanski dirižabl „Italia“ se srušio nakon povratka sa Severnog pola, a Roald Amundsen misteriozno nestaje nakon rušenja letelice koja je predviđena kao spasilačka misija za posadu „Italije“. Telo Amundsena nikada nije pronađeno.

Roald Amundsen

Roald Amundsen

Naravno sve ove ekspedicije su imale za cilj dizanje nacionalizma u svim državama. Svaka ih je koristila u pripremama za rat koji će uslediti, naročito kroz medijsku propagandu o napretku „nacionalne“ nauke.

Uzgred da kažemo još koju o osvajanju Severnog pola, pre balona, prvi pokušaji su bili brodovima. Između ostalih u toj trci u 19. veku je učestvovala i Austro-Ugarska. Njena posada dolazi do onoga što se danas zove (a tada su oni to nazvali) Zemlja Franca Jozefa. Ekspedicija je trajala od 1872. do 1874. godine. Pored istorijskog imala je i naučni značaj.

Prvi čovek koji je svojim stopalom dodirnuo Severni pol, bio je sovjetski pilot Aleksandar Kuznjecov, koji je sleteo u blizini najsevernije tačke, a zatim se prošetao do nje. Prva osoba koja je pešaka došla do Severnog pola je Voli Herbert, koji je tokom 1968. godine krenuo iz Aljaske i došao do Severnog pola, ali zahvaljujući isporukama namirnica iz vazduha.

Skok Kitingera

Skok Kitingera

Nakon Drugog svetskog rata, skoro cela planeta je poznata, počinje novo doba, ko će pre u svemir. Pa ipak, ni tu baloni nisu izgubili značaj. Sa balonima napunjenim helijumom počinje trka do najviše tačke Zemljine atmosfere (stratosfere). Jozef Kitinger je uspeo tokom 1959. i 1960. godine da se popenje na visinu od 31300 metara! Tu na strahovito niskoj temperaturi, izlazi iz balona i baca se u slobodan pad. Oko 4 minuta je leteo neverovatnom brzinom, da bi došao do tačke gde bi mogao da otvori padobran.

Danas razni univerziteti rade slične stvari, s tim što umesto ljudi u balone punjene helijumom ubace male kamere.

I danas našom atmosferom leti na hiljade malih helijumskih balona sa mernim instrumentima koji šalju meteorološke podatke.

Ako neko zna gde u Srbiji može da se leti i kako, neka ostavi komentar 🙂

Evo i male preporuke predivnog dokumentarca Vernera Hercoga „Beli dijamant“.

I za kraj, još uvek smo na trećem kamenu od Sunca 🙂

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s