Personal mountians


U prethodnim danima, pokušavao sam da razrešim kantovska pitanja: Šta da činim? Čemu da se nadam? Šta treba da (sa)znam? U tu svrhu kucao sam u google sva ta pitanja, odgovori su bili više nego promašaj. Na prvo pitanje, google je davao odgovore sa ljubavnih foruma, jbg, takvi mi ne trebaju. Na čemu da se nadam, dobio sam folk tekstove i jadikovke uzgajivača vutre. Na pitanje saznanja, odgovori su bili vezani opet za ljubav i porođaj.

Nikakve vajde od google-a. Spakovao sam se u potrazi za tim pitanjima i krenuo ka Jugu. Nešto poput Borhesovog junaka, koji izlazi iz bolnice, ide na Jug, mitski Jug, koji bi trebalo da ga oporavi. Istina moj oporavak nije toliko fizički. No moje mitsko putovanje je pokvarila lokomotiva i njen kvar. Tako da sam i ja stigao u zoru, spakovao se dva sata kasnije i pravac u planinu.

Za sada sam u potrazi kao onaj tip iz filma Paris, Texas. I ja sam zapucao u moj Paris, istina ne mogu toliko dugo, ali valjda će se neki odgovori pojaviti. Trebalo bi.

Još par fotki, i mala muzička podloga sjajnog albuma Keith Jarret-a „Personal Mountians“.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s