Vremenska prognoza: Nuklearna zima


Podstaknut spominjanjem Karla Segana u pretprošlom tekstu, a i ovim toplim danima koji su prilično neuobičajeni za ovo doba godine, hteo sam da se malo raspišem o jednoj vrlo zanimljivoj teoriji za koju pretpostavljam da ste možda ili niste čuli.

Nuklearna zima je teorija koja nam kaže šta bi se dešavalo sa klimom naše planete nakon nuklearnog rata. Prvi začeci teorije počinju od Segana i njegovih saradnika. Nakon jedne od misija na Marsu (Mariner 9), analizirali su zanimljive rezultate. Tokom jedne od oluja na Marsu, čestice prašine su bile visoko, a Mariner je zabeležio veliki pad temperature. Tada Segan dobija ideju kako bi izgledalo kada bi recimo došlo do nuklearnog rata na površini Zemlje. Rezultati su bili katastrofalni, temperatura na Zemlji se spustila neverovatnih 10 stepeni (koliko je to zapravo veliko, govori podatak da se zadnjih 200 godina temperatura Zemlje povećala za oko dva stepena). Zima bi potrajala, bilo bi nemoguće uzgajati poljoprivredne kulture.

Scena iz Stalkera

Ipak, bilo je drugačijih mišljenja poput Frimena Dajsona koji je smatrao da ne mora da dođe do zime, već do nekog klimatskog modela kao londonske magle. Pa ipak ogromna količina dima bi završila u najvišim slojevima atmosfere, radi se o dimu koji bi zabranjivao sunčevim zracima da dođu do površine.

Postoje razne simulacije šta bi se dešavalo, ali jedno je sigurno, usled pada temperature, u Evropi bi bilo nemoguće uzgajati hranu, klima bi se drastično promenila. Kada govorim o promeni klime, ne mislim na promenu klime poput one u „Dan posle sutra“. Takve promene su nemoguće na kratkim vremenskim skalama. Npr. nastajanje miniledenog doba odjednom.

Malih ledenih doba je bilo kroz istoriju Zemlje. Jedno takvo je bilo još u srednjem veku. Teško je ustanoviti tačan vremenski okvir, ali se pretpostavlja da je minimum bio u 17. veku. Tada su širom Evrope leta bila kratka, zime oštre. Recimo zbog oštre zime, naseobine na Grenladnu su napuštene, ljudi su se klizali po zaleđenim kanalima u Holandiji, klizali na Temzi u Londonu, umirali od gladi u Finskoj, deo Jadranskog mora između Trsta i Venecije je bio zaleđen da se moglo saonicama preko njega. Zaleđeni Dunav i Sava su bili normalna pojava… Švedski kralj je prešao preko zaleđenog mora između Malmea i napao Kopenhagen! A kako je sve to izgledalo imate na slikama umetnika iz tog doba, poput Pitera Brogjela Starijeg. Nažalost nije mi poznato da su postojali istorijski zapisi za Srbiju, možda je moguće da je neko od monaha u to vreme i zabeležio tako nešto, ali to ostaje za sada van našeg domašaja.

Piter Brogjel Stariji - Lovci

Teško je modelirati klimu, jer je u pitanju nelinearan sistem. Sa tim se svakodnevno susreću meteorolozi. Svedoci smo toga, upravo iz razloga nelinearnosti, prognoze vremena na duže staze neprecizne, a i prilično je komplikovano opisati sistem sa ogromnim brojem čestica. Svi ste sigurno čuli za efekat leptira. A otac teorije je Evard Norton Lorenc, inače meteorolog.

Scena iz Stalkera

U svakom slučaju došlo bi do hlađenja Zemlje, a i hlađenja okeana, koji služi kao toplotni rezervoar zimi. Postoji i jedna zanimljiva stvar, poznatija kao anomalija vode. Ne, nije nikakav pseudonaučni koncept. Život na Zemlji prilično zavisi od te anomalije. Ta anomalija sprečava vodu da se smrzne tokom zime. U čvrstom agregatnom stanju, led, voda ima manju gustinu nego u tečnom. Zbog toga zimi led ispliva na površinu, u suprotnom bi voda lako zaledila a živi svet bi nestao. Ako se malo podsetimo teorije života, sve je počelo u jednom „buljonu“ (supi što bi rekao drug Oparin).

Možda bi došlo i do promene vetrova. Teško je reći. U jedno smo sigurni, temperatura bi pala. Zbog pojave snega i leda, samo zagrevanje Zemlje bi išlo dosta sporije, jer se sneg i led imaju veliki albedo (odnos odbijenog/primljeno zračenje) oko 90%!

Koliko male promene su dovoljne, govori npr. prošlogodišnja erupcija vulkana na Islandu. Jedna od najčuvenijih erupcija vulkana, koju su ljudi doživeli je i ona 1883. godine na Javi, kada je vulkan Krakatoa eksplodirao. Njegova jačina je bila koliko i 13000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu (15 kilotona TNT-a, što je smešno naspram kasnijih sumanutih rekorda SSSR-a i SAD-a). Tada je prosečna globalna temperatura opala za oko 2 stepena.

Ipak, zaboravili smo još jedan opasniji faktor, radioaktivno zračenja. Prva dva udarna talasa atomske bombe se i mogu preživeti, ovaj treći u vidu zračenja je najgori, jer je u pitanju nevidljivi ubica. Koliko lako zračenje može da se širi vetrovima, dokaz je Černobiljska katastrofa, kada je povećano zračenje detektovano čak u Švedskoj!

Černobilj danas

Pokušavam da zamislim kako bi izgledao život nakon takve jedne katastrofe. Ili zamislite umetnost? Društveni odnosi? Verovatno postoji dosta SF-a na tu temu. Vredelo bi pročitati nešto dobro, pa budite slobodni da ostavljate komentare.

Krenuli smo od pećine, a na kraju kakva bi umetnost bila u njoj… Pada mi na pamet film Konstantina Lopušanskog „Pisma mrtvog čoveka“. Svet posle nuklearne katastrofe…

Ko zna, možda se jedno jutro probudite i shvatite da je nuklearna zima počela 😉 Uživajte u ovoj, i da što više snega padne, lepše je :))

 

Advertisements

9 thoughts on “Vremenska prognoza: Nuklearna zima

  1. Nuklearna paranoja koja je zavladala sedamdesetih je, ako ništa drugo bila posledica direktne pretnje koju je bar svako mogao da pojmi. Danas su se samodestruktivne pretnje namnožile, mutirale pa i udružile se, ali više nisu tako lako uočljive već sežu izvan kolektivnog poimanja, delovanja i holivudske mašte. Ali tako nam je, nema nazad, ne može se flertovati sa moćima, sa moćima se odmah stupa u „doživotnu, sudbinsku vezu“.

    Najimpresivnija postapokaliptična saga koju sam nedavno pročitao je PUT, Kormaka Makartija, Postoji i film ali mi je roman ipak upečatljiviji, Pa eto, ako već nisi gledao/čitao…

  2. E Put se odavno merkam da kupim, dobio sam vise preporuka, sto ovako knizevno kritickih, sto i recimo neki intervju sto sam citao, gde se covek druzi sa nekim bajama iz fizike, a i ima jedna sjajna emisija gde su on, Hercog i jos jedan fizicar, pricali o nauci, umetnosti i kulturi.

    Palo mi je na pamet o postapokalipiticnom, nesto sto me oborilo s nogu, a sto sam zaboravio da spomenem, jeste Filip Dik i njegovo delo Doktor Bladmani. Lako ga je naci i u elektronskom izdanju 🙂

    A sto se pretnji tice, ima ljudi koji se ozbiljno bave tim globalnim katastrofickim rizicima. Ali bojim se da ce ako ne fizicki, a ono mentalni sumrak biti u pecini, poput one Platonove sa Idolima… Ipak mene vise privlaci masta o svemu tome, cak i tragam za takvim mestima koja su ljudi napustili. Prilicno su jeziva, ali nam daju dobar utisak da priroda moze i bez nas.

  3. E da, jel ovo tvoj izbor sto citas sa goodreads-a :)?

    Imamo dosta zajednickih stvari 😀 Vidim i ovog Donalda Vrajta i Kratku istoriju napretka. Dosta sam razmisljao o toj knjizi i poruci koju nosi, a onda sam i gledao jedno ted predavanje od Dzereda Dajmonda o propadanju drustava, pa kad se negde nateram, napisacu nesto na tu temu.

    • Jeste tu je nabacano nešto što je bolje i što imam od knjiga, ali je ostalo nedovršeno. Lenjim se, slabo i čitam u poslednje vreme, češće prečitavam meni važne knjige.
      Preksinoć sam iščitao ovaj blog i došao sam do sličnog zaključka kao ti. Još uvek sam u čudu koliko nam se podudaraju interesovanja i ukusi 🙂

      • Meni je fantasticna stvar sto ima jos dobrih blogova koje mozes sa zadovoljstvom da citas, nadjes neku preporuku, prodiskutujes. Mozemo i ovako u gradu da se nadjemo pa da popricamo.

        Meni citanje zavisi dosta od raspolozenja, nekada se prezasitim. Evo ceka me jos uvek skoro pola Carobnog brega, gleda me i Radomir Konstantinovic, hteo bih da procitam Lemov „Glas gospodara“… Sad jos ispitini rok, tako da od pisanja nece biti nista nekih mesec dana.

  4. Povratni ping: Smakosmo se | izmedju

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s