Ostvariti kontakt


Umesto lamentiranja nad još jednom godinom i gomilom lepih želja za narednu, ja bih jedan post sa malo varijacija.

11. decembra 1526. godine iz Španije kreće ekspedicija čiji je cilj da novi konkvistador zavlada nepoznatom zemljom u ime španskog kralja (u istoriji poznatija kao Navarezova ekspedicija). Prvi kontakt je ostvaren ranije zahvaljujući Kolumbu.

Cabeza-de-vaca

Stižu u avgustu naredne godine do prvih ostrva. Tu ih sustiže i uragan. Aprila 1528. godine stižu na Floridu.Tada flota se deli na dva dela, jedan koji će putovanje peške nastaviti uz Misisipi, a drugi koji će uz more obilaziti obalu. Kabesa de Vaka je otiašao zajedno sa ekspedicijom u unutrašnjost Amerike. Od njih stotinak, samo su se, čini mi se njih četvorica izvukla. Za oko 4 godine pešačenja, prešli su preko hiljadu kilometara! Na osnovu rekonstrukcije puta, smatra se da su prešli pešice današnje države: Floridu, Teksas, Arizonu i Nju Meksiko, pa onda su se spuštali na jug ka Meksiku, gde su konačno došli u dodir sa konkvistadorima.

Iz celog tog putešestvija ostala je knjiga: Brodolomi. Postoji srpsko izdanje (izdavač Utopia), a verovatno ga možete i naći na sajmu knjiga u Domu sindikata!

Ipak poenta ovog teksta je malo drugačija, Kabesa de Vaka je usput upoznavao razna indijanska plemena. Tu on opisuje prve kontakte sa njima.

Mapa putovanja Kabesa de Vake

Pretpostavlja se da su se ljudi u Ameriku doselili pre ledenog doba, i da je nakon ledenog doba, nestalo kopnene veze sa Azijom. Tada je Amerika krenula svojim tokom razvoja narednih 10 000 godina. Postoje pretpostavke da je zapravo najveći broj Indijanskih plemena (to nisu ova današnja ili ona iz 19. veka), stradao od bolesti nakon kontakta sa belcima koji su došli da osvoje nove predele. Čak nisu puške te koje su ih ubijale, koliko mikrobi sa kojima se do tada nisu susretali. Došlo je do razmene bolesti, iz „starog“ sveta u „novi“ su stigle: boginje, kuga, kolera, a iz novog sifilis. Sve ovo je poznato kao „Kolumbovska razmena“ (tj. ima širu konotaciju, osim bolesti tu su i poljoprivredne kulture i životinjske vrste).

Smatra se  da su od boginja stradali milioni domorodaca, pa se belcima činilo pri kasnijim osvojanjima, da zapravo Amerika i nije bila tako gusto naseljena.

Tek kasnije belci su se služili kvarnim trikovima, poturali su zaraženu ćebad i alkohol Indijancima u Severnoj Americi. Delimično na tu temu ima scena iz antologijskog filma Jim Jarmusch-a „Dead man“. Pa ko nije gledao, eto sjajne prilike 🙂

Ono što je mnogo važnije jeste što je ostvaren kontakt sa domorodačkim plemenima, što je itekako uticalo na ljude u starom svetu. Nažalost vekovima kasnije će vladati ubeđenje da je bela „rasa“ ta koja je nadmoćna, dok su nesrećni domoroci ograničeni. Ovo uverenje će vladati i delimično početkom 20. veka. Definitivno Klod Levi-Stros će potući ovakvo uverenje. On je tridesetih godina proveo godine u šumama Amazonije.

Ipak složenost jezika Indijanaca i njihova komunikacija je upadala u oči belcima. Npr pre otkrića radija, plemena i u Africi i u Americi su koristili razne vrste komunikacije kako bi se što pre sporazumeli. U Africi je to bio jezik bubnjeva, u Americi dimni signali.

Međutim, postoje, ili su postojala još uvek plemena sa kojima nije ostvaren nikakav kontakt. Fantastičan je kratak film „Deset hiljada godina stariji“ Vernera Hercoga, iz omnibusa „Deset minuta stariji: Truba“, gde prikazuje snimke prvog kontakta sa nepoznatim plemenom, a zatim dvadeset godina kasnije šta se sa istim dogodilo. Pleme je odjednom moralo iz kamenog da skoči u moderno doba! Da pređe 10 000 godina! Pogledajte film!

Ima i još jedan snimak, sa nekog BBC dokumentarca kad helikopter preleti preko nekog plemena u Amazoniji sa kojim nije ostvaren kontakt. Mogu da zamislim tek njihovu zapanjenost! Razmišljao sam kako bi izgledalo da se jednog jutra probudite i iznad glave vidite leteći tanjir?

Zapravo, to je ono što pokušavamo zadnjih četrdesetak godina sa projektom SETI, da ostvarimo kontakt sa nekom drugom civilizacijom. Poslali smo zlatnu ploču sa letelicom Vojadžer u svemir u nadi da će je neka napredna civilizacija otkriti i protumačiti kako da dođe do nas. Do sada smo emitovali na hiljade sati radio i tv programa u svemir. Možda neka civilizacija gleda upravo Olimpijadu u Minhenu iz 1938. godine.

Ako se ne varam, očekuje se da nam neko iz svemira uzvrati nekom vrstom periodičnog signala. Kada smo otkrili pulsare, nebeska tela koja se neverovatnom brzinom okreću oko ose, i šalju neverovatno periodično radio talase, ljudi su pomislili da su uhvatili kontakt. Međutim od toga nije bilo ništa. Radio teleskopi vide bogatije nebo, nego oni koji su namenjeni vidljivom delu spektra.

Ima izvanrednih dela posvećenih kontaktima vanzemaljske i naše civilizacije. Od „Rata svetova“ pa niz dela… Zadnje koje sam pročitao i preporučujem jeste „Piknik kraj puta“ braće Strugacki, delo koje je služilo kao osnova za film „Stalker“ Andreja Tarkovskog.

Zamišljamo i sve moguće scenarije tog budućeg kontakta. Od onih mirnodopskih do ratnih sukoba na nivou civilizacije. Ipak sa neba još ne stiže signal da kontakt postoji. Za sada ovo je jedina plava tačka u svemiru koju znamo da je nastanjena nekim oblikom života.

1948. godine Klod Šenon je postavio matematičke osnove teorije informacija. Ta teorija je sada široko rasprostranjena. Ona nam govori kolika je vrednost naše informacije (vrednost u smislu bita, a ne u smislu dobre ili loše informacije). Postavilo se pitanje kako dešifrovati signale koje bismo primili? Slično pitanje u drugom kontekstu su postavili sebi Britanci tokom Drugog svetskog rata: Kako razbiti Enigmu? Sa druge strane, kako razumeti jezik kojim bismo obavljali komunikaciju? Ispostavlja se da za jezike važi Zipfov zakon, iz klase stepenih zakona, koji kaže da se neke reči koriste mnogo češće nego druge. Ako otvorite dnevne novine, i složite sve reči iz njih, videćete da su proste reči zastupljenije nego one složene. Iako je vrednost informacije koju one nose mnogo manja nego neke složenije reči.

Zaustavio bih se ovde na nauci. Ali da li se ikada zapitamo kako ostvarujemo kontakte? Kako prilazimo nepoznatim osobama i započinjemo razgovore? Sigurno to radimo u deliću sekunde. Ili možda planiramo tok razgovora? Kako uopšte ostvarujemo kontakt? Zanimljivo je da tako jedno pitanje možemo staviti u šire kontekste, poput onog sa Kabeza de Vakom i domorocima, gde je pri prvom kontaktu došlo do razmene, koja će se po Indijance završiti dosta kobno, pa do pokušaja kontakta sa SETI projektom.

Na kraju, opustite se, želim vam da upoznate što više ljudi u ovoj godini, jer neće biti smaka sveta, a ako ga bude, pisaćemo o njemu ovde 🙂

Advertisements

7 thoughts on “Ostvariti kontakt

  1. Stephen Hawking je rekao da blesavo slati informacija o nama u svemir jer bi vanzemaljci mogli biti osvajački nastrojeni. Osobno ne vidim problem i da se takav scenarij dogodi – bar bi svjedočili povijesnom trenutku (brisanja ljudske povijesti).

    Inače, kada je dotično pleme vidjelo helikopter (BBC-ov, koji spominješ) tada im je prva reakcija bila da ga gađaju kopljima. Ljudska priroda je univerzalna.

  2. Sve mi spominji, samo Hokinga nemoj xD

    Mislim da je to detinjast razlog, pa to smo mogli da kažemo za bezbroj životinjskih vrsta, jbg nisu trebale da se pojavljuju pred nama. Pa i ako nas zbrišu, jbg i to je evolucija 🙂

    A koja bi tebi prva reakcija bila da te probudi leteći tanjir iznad kuće? Ja bih mu j… sve po spisku xD Bilo je plemena koja su miroljubivo docekala prve doseljenike 🙂 tako da nije samo u prirodi čoveka. Ako si osetio opasnost, onda se odupireš.

  3. Bila bi mi čast završiti kao hamburger za stolom nadmoćnije vrste 😀
    Možda bi to bio dobar odgovor na stara filozofska pitanja: zašto smo ovdje..

    Inače, čitam jedan rad od Max Tegmarka, pa sam odlučio podijeliti s tobom tablicu iz istog rada: http://img717.imageshack.us/img717/4262/stayinalive.jpg

    „Theories can be crudely organized into a family tree where each might, at least in principle, be derivable from more fundamental ones above it.“

    Penji se Milija, penji – ekipa čestičara predvođena sa Hawkingom te čega gore 😀 😛

    (a njega pusti da vlada svijetom: http://www.popsci.com/science/article/2011-10/man-could-rule-world )

  4. To je samo lazna slika redukcionista koji je namerno stvaraju da bi zaradili sto vise love. Procitaj tekst jednog od najkreativnijih fizicara Philipa W Andersona „More is different“
    http://robotics.cs.tamu.edu/dshell/cs689/papers/anderson72more_is_different.pdf

    A što se Barabašija tiče, veoma ga poštujem 😉
    Knjige su mu dobro napisane, imaš u hrvatskom izdanju U mreži (Linked). Mada daleko od toga da je on čovek koji može da vlada svetom. Šteta što se taka slika stvara o fizici mreža.

  5. Ja se slažem s tobom, pa ako si vidio onaj interview u Slobodnoj šta je Petar okačio na PhysicsGroup, mogao si vidjeti da mi je cilj komunikacija između svih znanosti. Tako je zabavnije.

    I upravo je ova slika iz Tegmarkova rada o matematičkom univerzumu 😀

  6. Povratni ping: Nazad u budućnost | izmedju

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s