Ko to stvarno čita Kiša?

Frapirao sam se čitajući danas ovu vest:

Beograd — Istraživanje „Kulturne prakse građana Srbije“ pokazalo da većina zna ko su Jelena Karleuša i Goca Tržan, a ne zna ko su David Albahari i Danilo Kiš, piše Pres.

Cela vest je na linku:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=12&dd=19&nav_category=206&nav_id=566809

Zapravo nije me frapiralo to koliko ljudi nije čulo za Danila Kiša, već teza koju ovaj tekst potura, a to je da u Srbiji postoje neobrazovani (sirotinja raja, koja nema laptop i ne ide na koncerte) i elita (koja ima komp, posećuje galerije, sluša i hevi metal i „Partibrejkerse“).

Znači niđe veze! Ovako odvratan tekst a bogami i interpretaciju istraživanja je mogao samo neki snobovski mozak da uradi. Ovo bi bilo idealno za drugi deo vodiča protiv zaglupljivanja, ali sada da se malo pozabavimo glupostima u tekstu i istraživanju.

Na pitanje: „Da li ste čuli za Danila Kiša?“, možete odgovoriti sa „Nisam“ i „Jesam“. Mogu da odgovorim to je pisac. Ali da li sam ja bilo šta pročitao od Danila Kiša? Da li je isto čuti za nekog pisca i pročitati neko njegovo delo?

Ili da li ste čuli za Marinu Abramović? Istu onu koja je ovdašnja šatro elita proterala. Zašto niko nikada nije uputio istoj poziv da dođe u Beograd? Zašto je ista ta Marina Abramović otišla na Cetinje i tamo planira da osnuje međunarodni multidisciplinarni centar?

Vrlo je opasno ovo poturanje. A tek ovo:

Žene slobodno vreme najradije provode u pozorištu, galerijama, muzejima, uz klasičnu muziku i knjige, dok se muškarci opuštaju uz rok i džez, u bioskopu ili surfujući internetom.

Pa vi mene zaista zajebavate! U ovoj zemlji vladaju i kič i šund, dobijam šećernu bolest od onoga što se plasira kao „vrh brate“. Koji kurčev džez? Ili tek rok? Jel vi to Zemlju gruva i ostale grupe svrstavate u rok??? Jbt jedino more alternativaca i rokera koje možete javno čuti, jeste ono na dvestadvojci. Koje to žene slušaju klasiku? Spominjao sam jednom Kiša u nekom drugom kontekstu, pa ako vas ne mrzi pročitajte.

Trebalo bi češće emitovati Radovana Trećeg. „On mene pita šta sam čit’o!? Jebem li ti mamicu, ja sam član biblioteke godinu dana.“

Mi smo narod koji nema kulturu i naviku čitanja. Među najčitanijim naslovima su ona dela iz jeftine literature. Najčešće ono što promovišu „Laguna“ i „Alnari“.

Opisi ovih podtipova su ubedljivo pobedili:

Konformistički omnifori: Idu na slave i krštenja, imaju PC i internet, vole Joksimovića, ali ne i „Partibrejkerse“, vole pre svega zabavnu muziku, prema rok i klasičnoj muzici su ravnodušni, ne idu na vašare, ali povremeno idu na slave, odlaze na krštenja, čitaju od jedne do sedam knjiga godišnje, imaju ličnu biblioteku do 199 knjiga, sviđa im se Danilo Kiš, imaju plazma TV, internet, PC, smartfon, povremeno idu u kafanu, sviđa im se sport.

Klasična elita: Ne vole turbofolk, kao što im se ne sviđa ni da idu na slave, čitaju više od osam knjiga godišnje, vole Davida Albaharija, imaju ličnu biblioteku od najmanje 200 knjiga, vole klasičnu muziku i posećuju takve koncerte.

Salonska turbo elita: Vole i idu u pozorište, posećuju umetničke galerije, često su na internetu, kupuju ili posuđuju iz biblioteke dosta knjiga, poseduju umetničke slike, odlaze u pozorište, ne sviđa im se turbofolk, vole „Partibrejkerse“, ali i hevi metal, znaju ko su Biljana Srbljanović i Marina Abramović, imaju laptop.

Pa jel vi to mene malo zajebavate? Salonska turboelita??? Voli „Partibrejkerse“??? Dajte da ovo Cane iskomentariše… I zašto baš Partibrejkerse? Zanimljivo da nisu našli neki režimski bend (urbano, samo urbano). Ali još ovo, imaju biblioteku od toliko i toliko knjiga. FUJ!!! Jbt, retko ko danas ima novca da ih kupuje, povrh svega, knjige su skupe za naš standard. Ova država da ima malo mozga, ukinula bi pdv na iste, i promovisala kulturu čitanja. Ja volim da kupujem knjige, i bog te pita koliko toga godišnje nabavim kupujući po sajmovima od malih izdavača, antikvarnicama, Kaleniću, ulici, internetu. Prevrćem i nebo i zemlju za pojedinim naslovima. Ali kada odem na sajam knjiga, i vidim i čujem ljude kako oduševljeno pričaju kako su orobili „Alnari“ i „Lagunu“ zabezeknem. Pročitam i godišnje između 20 i 30 naslova, ali koji sam ja k…? Jel isto imati 200 Laguninih izdanja npr ili recimo fantastična izdanja manje poznatih izdavača: Lom, Logos, Algoritam, Geopoetika, Paidea…

Isfrustrirani nadrifilozof
Pljuje u kafu i rogove šilji
I svu ljepotu gleda kroz lupu
Da nađe mrlju on uporno pilji

Hoće, al’ ne može i tu je problem
Nikad ga nisu htjele muze
Tako je kurva sudbina htjela
Da samo gleda dok drugi guze

Ma ajde sve to, ali koliko te elite, ili sam novinar, pa i ovi što su radili istraživanje, šta su to oni čitali od Kiša? Koliko njih je pročitalo „Grobnicu za Borisa Davidoviča“? „Čas anatomije“? „Bašta, pepeo“, „Rani jadi“?

Ono šta bih ja uradio na mestu ovih što pišu jeste, pokrio bih se po ušima i ne bih se pravio pametan. Ali sjebaše nas ovi što se prave pametni, bilo iz jedne ili druge Srbije. Ovi šatro nafurani urbani likovi što su u prvim redovima na koncertima izvođača koji ih smaraju, ali eto moraju zbog statusa da budu tu, kupuju tone knjiga, koje realno neće dotaći, ali zaboga to moraš da imaš na polici da bi bio pametan itd. Čuo sam za par slučajeva da ljudi upisuju filozofski da bih u društvu gledali kao pametne, kao i za slučajeve da kenjaju o Ničeu a da ga pre toga uopšte nisu pročitali… Jebo te…

Ja bih da se vratim malo Kišu. Nakon što je objavio „Grobnicu za Borisa Davidoviča“, na Kiša je beogradska „elita“ bacala i granje i kamenje. Nema šta mu nisu prepisivali, do toga da je čak prepisivao Borhesa! Nakon godinu dana, Danilo Kiš im nije ostao dužan. Ćutao je, a onda napisao odgovor u „Času anatomije“ od koga su sigurno zvonile uši. Cela ta ekipa posleratna je nikla tu negde, Kiš, Pekić, Kovač, David.

Zar me stvarno elita čita?

Zapravo ono protiv čega ću se boriti u ovim mojim pisanijama, biće borba protiv te lažne i šatro elite. Nemam ništa protiv reči elita, ali imam protiv ovakvih podela, koje nažalost postoje. Umro je nedavno Radomir Konstantinović, a to je tako prošlo bez bilo kakvog odjeka. Čovek koga je palanka mrzela, i mrzeće, koji je svojevoljno otišao u samoizgnanstvo. Ali ne sekirajte su, tu su režimski „pisci“ i „umetnici“, gori po mentalno zdravlje od Granda i Pinka na koga pljuju.

Nažalost, u zemlji Srbiji se kulturni događaji olako proglašavaju decenijskim.  A to onda mnogo više govori o našoj kulturi i nama, nego što zaista mislimo. Raduje me što vidim po moru blogova da ipak ima ljudi sa kojima sam tu negde na sličnoj talasnoj dužini (jorgoslovlje, prešlicavanje itd.).

A sada malo obaveštenje da je otvoren sajam knjiga u Domu sindikata, i traje narednih mesec dana. Ima što šta i novog, i što šta starog, vredi posetiti u svakom slučaju.

 Psi i knjige

    Sve ono, sve ono što je došlo zatim, to je samo cena te stvaralačke radosti: sav taj mahniti koloplet, književnici, doušnici i fariseji koji su pokušali i koji pokušavaju da nađu smisao i opravdanja (za sebe) ovakvom mom drskom postupku, ovakvom zahvatu, ovakvom mom razbijanju klišea, gde njihov pseći njuh gubi svoju pseću oštrinu, pa umesto da se nahrane mesom, što im je stavljeno na dohvat ruke, izgubivši sasvim svoje (pavlovljevske) navike, počinju da laju i da ujedaju, jer je i to deo njihovih (uspavanih) uslovnih refleksa.
    Sita je spisateljska bagra (uprkos objektivnom stavu kritike ili upravo zbog njega, uprkos čitaocima i dobronamernim piscima, istina retkim) prihvatila moju knjigu kao lični izazov – što ona i jeste, a naravoučenije knjige shvatila je mnogo bolje nego što sam se ja tome mogao nadati, pa je počela da joj iznalazi smisla i opravdanja, da je lišava moralnog i ideološkog aspekta (gde se ta bagra oseća takođe ignorantski). Knjiga je ta – po njima – jer oni ne znaju da misle osim u klišeima – samo varijacija na temu „stradanja Jevreja“ i kao takva periferna, lokalna, irelevantna, sumnjiva.
    U jednoj jedinoj tački ti su pisci, imali sve prste ili ne, imali „muda“ ili nemali, imali usta puna slatkih reči ili nemali, sasvim u pravu: priča o Darmolatovu jeste priča o njima, ona je neka vrsta alegorije u kojoj su se oni lako prepoznali.

    Psi laju a karavan prolazi…

Čas Anatomije

Molim vas, ako volite Kiša, podelite po neki citat, ili deo iz dela u komentarima. A ako ga nista čitali, počnite, nikad nije kasno sa dekontaminacijom.