Autostoperski vodič protiv zaglupljivanja 1. deo


Sva naša nauka, uspoređena sa stvarnošću, je primitivna i detinjasta –

pa opet je to najvrednija stvar koju imamo.
Albert Ajnštajn (1879-1955)

Dosta dugo sam želeo da pišem post na ovu temu. Neće ovo biti klasična priča protiv astrologije, tarota itd itd. To su sve lična uverenja (kao što je religija, kreacionizam, ateizam i što šta na izam), do onog trenutka dok ne počnete da ih namećete drugima. Nemam ništa protiv toga da neko veruje u biblijsko stvaranje sveta, ali problem nastaje kad me neko ubeđuje u takvu sliku.

Pre dve godine je počela kampanja „Očistimo Srbiju“ sa jednom reklamom gde se masa otpada poredi sa masom od 100 000 slonova, i kako bi 100 000 slonova sa svojim skokom imalo snagu od jedne atomske bombe ili tako nešto. Da li iz straha da slonovi ne skoče, ili nečeg drugog, u Srbiji nije ništa manje otpada nego tada. Seo sam tada i napisao jedan tekstić šta bi se desilo kad bi potencijalno svi slonovi mogli da skoče.

Kad bi svi slonovi odlučili da…

Ipak, sledeći primer je bio još šokantniji. Jedna banka je za reklamu imala perpetuum mobile. I sebe su poredili s njim. Nema ga na netu, barem ne mogu sada da ga iskopam. Šta reći…

Ipak banka nije prva, imate i danas gomilu ljudi koji tvrde da su našli perpetuum mobile. Što je zapravo nemoguće, termodinamika nas tome uči, nema mašine koja može beskonačno da radi bez utroška energije!

Drugi zakon termodinamike gledano za svakodnevni život vam kaže da se vaša kafa mora ohladiti ukoliko je stavite danas na prozor, jer toplota se kreće od toplijeg ka hladnijem mestu. Istina, obratite pažnju na ovaj deo sada!

Drugi zakon termodinamike je statistički zakon! Za razliku od zakona gravitacije, koji je univerzalan i važi na svakom mestu u univerzumu (nemojte sada one filozofske implikacije, ako jedan dan krenem kroz prozor da li će tada važiti gravitacija, i da li to važi za svako mesto u vaseljeni? Važi i važiće, bar onoliko koliko nam treba :)). Tačnije može se desiti da jedan hladniji molekul završi među toplijima. Ili da se vaša kafa ne ohladi. Ali kolika je verovatnoća za to potrebna ili vreme da bi se to desilo? Verovatnoća je beskonačno mala. Drugi zakon termodinamike ima veze i sa entropijom. Entropija bi trebalo da raste i dostigne maksimalnu vrednost. Tj koliko god se trudili vaša soba će biti u haosu, ako boravite u toj sobi. Naravno spremanjem sobe smanjujete entropiju, ali za to trošite neku energiju.

Da ne dužim, ko ne zna termodinamiku može lako da nasedne na reklamni trik banke.

Entropija bato!

Ali da krenemo sa reklamama tipa, 3 od 4 stomatologa preporučuju ovu pastu.

A onda sitnim slovima negde ispod piše da je neki minimalan izbor stomatologa bio (i ne čudite se, ako saznate da su to stomatolozi povezani sa proizvođačima zubnih pasta :)).

Šta uopšte znači verovatnoća od 50%. Ako bacate novčić dva puta, i oba puta dobijete glavu, gde je tu 50%? Ili 4 puta, i 3 puta dobijete pismo? Otkuda to 50%? Zapravo moramo da se uputimo u tajne nečega što se zove zakon velikih brojeva. Verovatnoća da dobijete pismo ili glavu pri bacanju novčića jeste pola-pola, ali to možete videti tek pri skoro beskonačno velikom bacanju novčića. Na malom broju uzorka se to ne može videti, kao što ni zaista nema logike da ako pitate 100 stomatologa, 75 njih vam poruči da je njihov izbor baš ta zubna pasta.

Ili šta reći na šampone, gde ispod piše testirano na 1000 ljudi, a proizvod treba da koristi bar milijardu osoba na planeti? Što znači da je uzorak 0.00001 populacije. Statistika je zajebana stvar! Evo i jedna pesmica od Arsena Dedića koji to dobro opisuje! Evo kako Arsen Dedić razbija medijske statističke podvale!

Ako po glavi stanovnika
Padaju četiri lijepa vidika
Onda iz ovog mračnog stana
Nazireš dio Mediterana

Sve ovo ima jednu univerzalnu poruku, a to je kako se boriti protiv zaglupljivanja. Cilj nauke nije neka konačna istina ili šta već. Cilj nauke je dobro predviđanje. Neko će reći pa i tarot predviđa, jeste ali tarot nema naučne metode. Ako vi kažete danas ćete slomiti nogu jer je Jupiter tako naklonjen, ja mogu da se nasmejem. Ali ako mi recimo jedan fizičar kaže pri pogledu na moje cipele, imaš jako dobru verovatnoću da slomiš nogu zbog tih cipela, jer trenje između njih i leda je skoro nikakvo. Verovatno se neću nasmejati 🙂

Neko ko ne studira prirodne nauke, ili nije skeptik po prirodi može da kaže, pa dobro šta ti predlažeš onda? Da upišem neki prirodnjački fax? Čitam Dawkinsa ili tako nešto? (Dawkinsa ne preporučujem, moj pulen je Stephen Jay Gould).

Hteo bih da počnem ovim tekstom mali vodič ili nešto što je meni koristilo i što mi koristi da se koliko-toliko borim protiv zaglupljivanja koje nas okružuje sa svih strana.

Kada pročitate u novinama npr da je neki istraživački tim otkrio da sok od borovnice utiče na bolji život. Prva stvar koju možete da učinite jeste da pokušate da pobijete tu tvrdnju. Evo uzećemo jedan primer:

http://zena.blic.rs/Zdravlje/7688/Neobicni_naucno_dokazani_zdravstveni_saveti_

MIGRENU ZAUSTAVITE JABUKAMA
Rezultati istraživanja organizacije „The Smell & Taste Treatment and Research Foundation“ iz Chicaga jabuka su dodelili jedno čudotvorno dejstvo: miris zelene jabuke pomaže u sprečavanju i ublažavanju migrene, a smatra se i da miris jabuka smanjiti simptome klaustrofobije.

– Prijatan miris jabuke opušta i smanjuje napetost – kaže Charles Spence, profesor na Oxfordu.

Piše u ovom Blicovom dodatku „Žena“. Ok, krećemo prvo od naziva organizacije. Odlazim na njihov sajt:

http://www.smellandtaste.org

Ovakav sajt smrdi veoma. Nigde nema ko su istraživači ni njihove reference. Uspeo sam da iskopam na njemu spisak objavljenih radova.

http://www.smellandtaste.org/media/pdf/hirsch_research_published.pdf

Radove izgleda izbacuje isti čovek, i to zapravo nisu radovi. Većina njih su posteri za konferencije (živeo naučni turizam) ili knjige, ali iskopa si i po neki rad u časopisu „Headache The Journal of Head and Face Pain“.

Iskopali smo i čoveka:

http://en.wikipedia.org/wiki/Alan_Hirsch_(neurologist)

Čim vidite da neko nema svoju ličnu stranicu, ili da je teško doći do njega i videti čime se taj zanima, sumnjajte, prvi znak je tu. Ma koliko god se vrteo po emisijama kod Opre ili jutarnjim programima, ne budite naivni, retko tu kad budu naučnici, a često čist senzualizam.

Ali ipak na sajtu organizacije nalazimo da je ogled vršen na fanstastičnih 50 ljudi! Evo i zaključka:

Out of the 50 headache patients, 35 of them did not like the green apple odor. Among those, inhaling the device while suffering a migraine did not produce any statistically significant improvement in the severity of their headache. However, the 15 volunteers who found the green apple odor to be pleasant experienced a significant reduction in the severity of their migraine.

Vratite se red više i šta piše u Blicu?

Druga stvar, potražio sam doktora Spance-a sa Oxforda. I stvarno radi na Oxfordu, ali uz biografiju piše i ovo:

Charles is currently a consultant for a number of multinational companies advising on various aspects of multisensory design, packaging, and branding.

Ništa loše dok ne zapostavite svoj naučni integritet zarad istraživanja sa sumnjivim ciljevima. Isto tako kada pogledamo njegovu stranicu sa radovima i istraživanjima, čovek se uopšte ne bavi ispitivanjem mirisa.

Sumnjajte, nije to tako loše. Trudite se da pobijete svaku vest sa čudnim rezultatima.

„Prvo se naoružajte činjenicama pa ih iskrivljujte.“

Mark Tven

Inače živimo u svetu prevara i laži. Postoji dosta ljudi koji tvrde da ne postoji globalno zagrevanje. I to potrkrepljuju činjenicom da postoji dosta radova koji se ne slažu da postoji globalno zagrevanje. Nedavno sam saznao za jednog takvog sumanutog tipa: Christopher Monckton koji još ima i neku titulu u UK. Na šta je to spalo… Pored Lorda Kelvina ili Isaka Njutna da se stvori tu jedan ovakav lik. Inače sa svojim čudnim stavovima postao je i predmet ismevanja šire publike.

Ali evo kako se radi jedno odlično pobijanje lažnih činjenica!

Ipak možemo i malo da filozofiramo i da spomenemo Karl Popper-a. Čovek koji nam je poručio da treba kritikovati ali i biti predmet kritike! Jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka.

Inače tokom 19. veka se smatralo da ne postoje sisari koji polažu jaja, sve dok u Australiji nije oktriven kljunar, jedini sisar koji polaže jaja.

Sve sam ih zajebao!

Sve sam ih zajebao!

Inače i naše školsko znanje itekako treba da bude predmet sumnje! Kako posmatrati kritički istoriju koju smo učili? Setio sam se jednog mesta u knjizi Danila Kiša „Čas anatomije“ gde piše kako je Bertrand Rasel izneo predlog da bi trebalo da npr. lekcije o Stogodišnjem ratu (između Engleske i Francuske) pišu i jedni i drugi, i da onda Francuzi čitaju englesku verziju i nju uče u školama i obrnuto 🙂 Ali nešto slično se desilo, Francuzi i Nemci su napisali zajednički udžbenik istorije za škole! Eto sjajnog načina i predloga za ExYu narode!

Slično su nas učili i još uvek uče pogrešnom načinu gledanja stvari u evoluciji. Nešto što se zvalo gradualizmom, a još uvek je prisutno u školskim programima! To je onaj primer gde se sve promene dešavaju polako i postepeno, te da mi ne možemo da ih uvidimo. Međutim paleontolog Stephen Jay Gould, koga sam spomenuo gore, je pobio paleontološki ovakvu tvrdnju. Kako objasniti da se najveći broj promena u živom svetu (tzv. kambrijska eksplozija vrsta) desio u relativno malom vremenskom intervalu (70 – 80 miliona godina). Ne padajte u zabunu 70 miliona jeste relativno malo na prema milijardu! Znači nema gradualizma.

Evo ovde ćemo stati, tek smo počeli…

Prvi korak pri saznavanju neke činjenice, jeste provera koji je njen izvor, i provera pouzdanosti izvora.

Hteo bih da preporučim jednu sjajnu knjigu: „Svet progonjen demonima“ koju je napisao jedna legenda, za koju verujem da ste čuli, Karl Sagan.

Nastaviće se!

Sledeći put o tome kako lažne činjenice i tvrđenja mogu da koštaju pojedinca života sa nekim istorijskim ali i savremenim primerima, i malo priče o eksperimentima i naučnom metodu.

Stay tuned (što bi rekli mediji naši (ne)prijatelji, a Claude Shannon dodao: Neprijatelj uvek poznaje sistem :))

Advertisements

8 thoughts on “Autostoperski vodič protiv zaglupljivanja 1. deo

  1. Šta ti misliš, Milija, bi li čovjek mogao, uz zakone fizike koje danas poznajemo, doći do Proxime Centauri za trajanja svoga života (oko 70 godina)?

  2. Na festivalu nauke se pojavio tip (među posetiocima) koji je prvo tvrdio da je pronašao perpetuum mobile, a onda i da je pričao s nekim ljudima koji su komunicirali sa ljudima iz druge galaksije (!). Ludilo, ne znaš da l’ te zajebava il’ je šizofren. Nisam lično komunicirala s njim.

    Inače, je l’ znaš da je i Freeman Dyson nešto bio u fazonu da ne postoji globalno zagrevanje?

    I onaj predlog za ex-yu narode i knjige istorije, zapravo je postojao. Pre par godina, dok još bejah gimnazijalka (da l’ sam i dalje gimnazijalka?), videh na b92 da je neka mlađahna žena, čini mi se istoričarka, to predlagala. Al’ de će to da se ostvari pored Radoša i ekipe..

    Čitah „Svet progonjen demonima“. Pregršt fenomenalnih primera. Nego, odo ja da njuškam neke zelene jabuke.

  3. Znam to za Dajsona, ali to je zato sto koliko god dobru fiziku imali, imamo haos (ovaj tip Lorenc je bio meteorolog), tako da ne znamo sta iz male promene pocetnih uslova mozemo na kraju da dobijemo 🙂

    A opet neki bi rekli suvise kratko vodimo evidenciju o vremenskim uslovima. Kako god, trend je da zbog antropogenog faktora prosecna temperatura raste.

    Znam i ja za taj predlog, bilo je to i na b92. Ali mnogo ce vode proteci (sto je u neku ruku i normalno) dok se ne napise takav neki udzbenik. Inace nedavno sam poslusao emisije hrvatskog radija iz istorije, sjajna stvar (cini mi se „Povijest cetvrtkom“) i bila je emisija o stvaranju Jugoslavije, sto po meni svako treba da cuje i drugu verziju price.

    I da se pozovemo na Ajnstajna i kazemo da su dve stvari beskonacne 🙂

  4. Povratni ping: Ko to stvarno čita Kiša? | izmedju

  5. Ja sam negde cak nasao sajt nekog lika iz Nisa koji je objavio knjigu „Nova fizika“ ili tako nesto, kaze kako je otkrio anti-gravitaciju i slicno, i jos pise kako je dobio potvrdu od nekog profesora sa Oksforda. E sada isto za ovaj tekst u Blicu, „kaže Charles Spence, profesor na Oxfordu“ izgleda da za nase novine/TV najvaznije da mogu tako da spomenu neko fensi ime da bi dali na vrednosti nekoj vesti…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s