Hagakure i malo Japana

Pre oko 3 godine sam počeo da gledam umetničke&autorske filmove. Naravno u početku to je bio Akira Kurosawa (npr. u Rashomon-u sam uživao). Rodila se želja da malo zagrebem po Japanskoj kulturi za koju sam bio duduk (čak i za mange, anime i sve to). Pročitao sam da je Rashomon nastao iz dve pripovetke Akutagave (za života pisao samo pripovetke). Kupio sam i neke dve knjige sa njegovim pričama. Preporučujem za čitanje, kao i filmove Akira Kurosawe.

Yukio Mishima

Odlučio sam da više upoznam japanski film, i naletim na jednom forumu opis filma koji je nastao po delu Jukija Mišime (Yukio Mishima) – Patriotizam. Nisam ni do dan danas stigao da pogledam isti film, niti da pročitam bilo šta od Mišime. U međuvremenu na prošlom sajmu knjiga naletim na malu knjižicu „Hagakure i Mišima“.

Kupim i pročitam esej od Mišime, i ta knjiga mu je služila kao neka vrsta duhovnog vodiča. Pisao ju je samuraj koji je nakom smrti svog daimoa (učitelja) trebao da izvrši samoubistvo (btw. Mišima je izvršio javno samoubistvo na samurajski način – seppuku, prerezao je sebi donji deo stomaka). Nakon toga samuraj se povukao u izolaciju i napisao je Hagakure kao zbirku kratkih misli kako postupati u životu. Srpski prevod je oskudan, nema mnogo misli, ali i ono što ima me je malo iznenadilo. Npr. Yamamoto Tsunetomo (autor Hagakurea) ne pravi razliku između ljubavi homoseksualne i heteroseksualne, što mi je bilo zanimljivo. Nekako nisam očekivao to od jednog samuraja, ali eto dokaza koliko ne poznajem kulturu Japana. Za samuraja smrt treba da bude nešto uzvišeno i nešto čemu treba stremiti, kao vrhovni ideal (Mišima piše da su kamikaze čitale Hagakure pred odlazak u smrt, ali samoubistvo nije ono na šta poziva ova knjiga niti je opravdanje za isto).

U suštini ima misli o svemu, a od mene evo tri izbora. Pročitajte, neke su genijalne za svakodnevni život. Nadam se da će u nekim narednim postovima biti i više o Japanu. Meni jedna od najomiljenijih je ova prva:

Lekcija namenjena kišnim danima

Postoji izvesno stanje duha koje može da se nazove „stanje duha kada kiše padaju“. Kada se čovek nađe pod iznenadnim pljuskom može da pokuša da se ne pokvasi ako svom snagom trči ili ako se skriva pod strehama krovova; ali bilo šta da uradi biće mokar. Ako se od početka duhovno pripremio da bude pokvašen, neće se ni najmanje naljutiti kada se to desi. To je držanje koje u svim situacijama može da koristi.

Kako prigušiti zevanje?

Zevati na javnom mestu je nepristojno. Ako iznenada osetite želju za zevanjem, pređite rukom preko čela odozdo nagore i ta će želja prestati. Ako ovo ne uspe, zatvorite usta i trljajte unutrašnjost usnice jezikom – ili pak prikrijte zevanje rukavom ili rukom i pri tome neka to bude učinjeno na najdiskretniji način. Isto ophođenje važi i za kijanje. Ako ne poklonite pažnju tim stvarima bićete smešni. A postoji i mnogo drugih situacija u životu kada bi trebalo da znate da se suzdržite.

Dovoljno je udahnuti vazduh sedam puta pre nego što donesemo odluku

Prema staroj izreci „dovoljno je udahnuti sedam puta pre nego što donesemo odluku“. Gospodar Takanobu Riuzodi je jednog dana načinio ovu opasku: „Ako se suviše dugo okleva pri donošenju odluke, čovek se uspava“. A gospodar Naošige je rekao: „Kada se donošenju odluke pristupa polako u sedam od deset slučajeva se posao završi loše“. Veoma je teško doneti odluku kad je čovek uzbuđen. Ali ako se, ne obraćajući pažnju na detalje, problemu pristupi duha oštra kao brijač, za odluku neće trebati duže vremena nego dok se udahne vazduh sedam puta. Dovoljno je mirno ispitati problem i poći od njegove srži.

Evo i pdf na engleskom:

http://www.rosenoire.org/archives/Hagakure.pdf